У сваком Осмом марту има нечег отужног и помало беспризорног. Једини дан у години када су улице преплављене шареним букетима, сјајним украсним папирима, машнама, врећицама… рајски дан потрошачко – конзумеристичког света.
Мирис лака за косу, ког продавачице не штедећи прскају по цвећу да би дуго било “свеже”, шири се градом уместо природног цветног мириса, мушкарци налицкани хитају да шатро изненаде своје даме, а цвећари задовољно трљају руке јер тог дана зараде више него у читавом остатку године.
Као и многи значајни датуми и празници, тако је и фамозни Дан жена изгубио првобитни смисао и сврху. Не, није поента не поклонити дамама знак пажње Осмог марта. Поента је због чега то радите и да ли то радите само једном годишње!
Јер, зашто би било ко славио тамо неки протест текстилних радница у Њујорку? Нарочито у Србији где жене имају једнака права, идеалне услове рада и не, уопште нису изложене свакодневном сексистичком омаловажавању (од обавезних питања на разговорима за посао о томе колико деце планирају, преко неплаћених трудничких боловања, па чак и отказа…). А о све учесталијем насиљу над женама да и не говоримо.
Уместо да Осми март постане покретач, дан бунта, свим женама да се изборе за своја права, овај дан претворен је у једно велико ишчекивање да мушкарац у кући отвори свој новчаник. Да ли су женама вране мозак попиле или су мушкарци увек дежурни кривци, тек сигурно је да је човечанству било преко потребно још једно тамо неко “Валентиново” у низу.
Дан жена изгубио је своју идеолошку сврху још пре пар деценија, али и даље постоје особе у 21. веку које сматрају нормалним да их се неко сети једном годишње, када се и сви остали сете својих жена, мајки, сестара. Са невероватном веселошћу и нестрпљењем очекују тај дан када ће се похвалити знаком пажње и бити обрадоване за текућу годину.
Нису ни те жене криве, с обзиром на искривљени патријархат и мањак каваљера, принуђене да некако изнуде пажњу. Дан жена – један цвет у години, то је најтужнији део осмомартовске приче.
Наравоученије…
Ако системом Гиге Моравца посматрате читаву папазјанију звану Женски празник, неће вам бити тешко да отаљате вашу једногодишњу обавезу и дужност према лепшем полу. Многе жене ће вам бити захвалне и вероватно се одужити наредних 364 дана у години.
А у одабиру поклона се угледајте на децу, она боље схватају смисао празника иако ни не знају његово порекло и значај, па се бар потруде да поклон мајкама и бакама осмисле и направе сами. Или на старе каваљере, они то раде без икаквог повода, било ког дана у години. Пробајте, жене ће чак занемети од изненађења.
А вама, којима је ипак стало до нечег вишег…
Женама које нису заборавиле прави – хуман, преко потребан, револуционаран дух свог празника желимо да и даље настоје у остварењу својих права, јер се Клара Цеткин, Роза Луксембург и све оне сироте раднице нису бориле да добију једногодишњу материјалистичку пажњу.
Како год славиле и обележавале, желимо вам срећан празник и да свака добије дар какав мисли да заслужује. Онај за који мисли да је вредело изборити се.
Аутор: К. М/Опанак
