Фарбе за јаја продају се на сваком кораку. Али треба водити рачуна о томе које ћемо куповати.
Ближи се Васкрс, а са њим и фарбање јаја. Због лаке зараде несавесни продавци продају препаковану техничку боју са тешким металима, која је врло опасна по здравље, па би најбоље било да се боје купују само на местима која контролишу инспектори.
Потрошачи су склони да најчешће купују фарбу тамо где је најјефтинија и не обраћајући пажњу на декларације, међутим, управо је цена та која може одредити квалитет фарбе, будући да су техничке боје којима се фарбају зидови, јефтиније.
Несавесни продавци жељни зараде купују техничку боју и препакују је у кесице коју касније продају као фарбу за јаја. Да би купац био сигуран да је купио прехрамбену, а не техничку боју која се корсити за фарбање зидова, на декларацији морају да буду одштампане ознаке од 100 до 180.
Прехрамбене боје су пречишћене и зато скупље. Техничке и прехрамбене боје имају исти састав, али се разликују у садржају микрокомпоненти у које спадају и тешки метали а то су најчешће олово, кадмијум, жива и арсен. Најопасније су анилинске боје.
Ознаке “Е” са позитивне листе показују да су боје класификоване као адитиви за храну. Ознаке Е од 100 до 180 значи да произвођач гарантује и ако део боје уђе у јаје.
Треба куповати само на местима које контролише инспекција, а при том обратити пажњу и на рок трјања.
Наравно, најбоља варијанта су природне боје од поврћа. Луковина није више једини избор. Љубичасту боју даје насецкани љубичасти купус, плаву замрзнута боровница, наранажасту исецкана шаргарепе, розе нарендана цвекла, жуту-куркума и цвет невена, а цигла црвену алева паприка.
РТС
