У неким аспектима се може видети зашто је Тесла „пробуђивао антагонизам“. Можда је био геније, али није био дружељубив. Неки од његових ставова, иако можда карактеристични за то време, су потпуно узнемирујуцћи, наводи се у тексту објављеном на сајту Опенкултур.
Судбина визионара је да заувек остану ван свог времена.
Управо је такав био живот Николе Тесле, који је сањао будућност док је његов ривал Томас Едисон успевао да искористи тренутак.
Чак и сада се Теслино име повезује са наизглед дивљим непрактичним подухватима, превише напредним, прескупим или превише елегантним за масовну производњу и потрошњу, наводи се на сајту Опенкултур.
Наравно, ова слика Тесле као усамљене, херојске, па чак и помало трагичне личности која је постала Едисонова жртва је помало романтично претеривање. Kао што је написао чак и уредник интервјуа из 1935. у сада непостојећем часопису Либерти, Тесла и Едисон су можда били ривали у „бици између наизменичне и једносмерне струје”… С друге стране, били су само супротност. Едисон је био гениј за практичне проналаске који су били одмах применљиви. Тесла, чији су изуми били далеко испред времена, изазивао је антагонизам, што је успоравао реализацију његових идеја.
У неким аспектима се може видети зашто је Тесла „пробуђивао антагонизам“. Можда је био геније, али није био дружељубив, а неки од његових ставова, иако можда карактеристични за то време, потпуно су узнемирујући.
У великом чланку у Либертију, „како је речено Џорџу Силвестеру Виреку“ (песнику и симпатизеру нациста који је такође интервјуисао Хитлера), сам Тесла изјављује: „Изгледа да сам увек био испред свог времена“. Након тога је набрајао ствари за које је био у праву и самоуверено наводи карактеристике будућности како је он види.
Нико не воли свезналицу, али Тесла је одбио да прави компромисе или се додворава, иако је због тога професионално патио.
И био је у многочему у праву.
Многа од његових предвиђања из 1935. у Либертију су још предалека да би се измерила, а нека од њих ће нам се данас чинити чудним или злочиначким, пише Опенкултур. Али неки се и даље чине уверљивим…
Теслина предвиђања укључују следће, што он уводи уз одрицање од одговорности да је „предвиђање опасно. Ниједан човек не може гледати далеко у будућност.”
* “Будизам и хришћанство… бицће религија људске расе у двадесет првом веку.”
* “У 2100. години ће еугеника (унапређење људи генетском манипулацијом) бити универзално успостављена.” Тесла је даље коментарисао: „никоме ко није пожељан родитељ не би требало дозволити да оставља потомство. За век од сада нормалној особи нецће више пасти на памет да се пари са особом еугенички неподобном него да се уда за уобичајеног криминалца”.
* “Хигијена и телесна култура биће признате гране просвете и владе. Секретар за хигијену или телесну културу биће далеко важнији у кабинету председника Сједињених Држава који ће бити на функцији 2025. године од војног секретара. Уз личну хигијену, Тесла је „загађење“ укључио као друштвену болест којој је потребна регулација.”
* “Уверен сам да у року од једног века кафа, чај и дуван више неће бити у моди. Алкохол ће се, међутим, и даље користити. То није стимуланс, већ прави еликсир живота.”
* “Биће довољно пшенице и производа од пшенице да се нахрани цео свет, укључујћи и милионе становника Kине и Индије. (Тесла није предвидела антиглутенску манију 21. века)”
* “Много пре него што сване следћи век, систематско пошумљавање и научно управљање природним ресурсима окончаће све разорне суше, шумске пожаре и поплаве. Универзално коришћење воде и њен пренос на велике удаљености снабдеће свако домаћинство јефтином енергијом.” Заједно са овим оптимистичним предвиђањем, Тесла је предвидео да „смањење борбе за егзистенцију треба да се развија идеалним, а не материјалним линијама”.”
Тесла је предвиђао елиминацију рата, „тако што ће сваку нацију, слабу или јаку, учинити способном да се брани“, након чега би новац из ратних шкриња било преусмерен на финансирање образовања и истраживања.
Затим описује – прилично фантастичним терминима – апарат који „пројектује честице“ и преноси енергију, омогућавајући не само револуцију у одбрамбеној технологији, већ „неслућене резултате на телевизији“.
Тесла своје време дијагностикује као оно у којем „патимо од поремећености наше цивилизације јер се још нисмо потпуно прилагодили добу машина“.
Решење, тврди он – заједно са већином футуриста, тада и сада – „не лежи у уништавању, већ у овладавању машином“. Kао пример, Тесла описује будућност „аутомата“ који преузимају људски рад и стварање „машине која размишља“.
Мет Новак из “Smitshonian-a” је анализирао многе Теслине тврдње, тумачећи његова предвиђања о „хигијени и телесној култури“ као предзнак ЕПА и расправљајући о Теслином раду у роботици („Данас“, Тесла је изјавио, „робот је прихвацћена чињеница“). Чланак Либертија није био први у којем је Тесла дао опсежна јавна предвиђања о веку који долази и даље. Тесла је 1926. дао интервју часопису “Colliers” у којем је мање-више тачно предвидео паметне телефоне и бежичну телефонију и рачунарство:
“Kада се бежична веза савршено примени, цела земља Ће се претворити у огроман мозак, што у ствари и јесте… Моћи ћемо да комуницирамо једни са другима тренутно, без обзира на удаљеност. Не само ово, ве- ћемо се кроз телевизију и телефонију видети и чути савршено као да смо лицем у лице, упркос удаљености од хиљада миља; а инструменти помоћу којих ћемо то моћи да урадимо биће невероватно једноставни у поређењу са нашим садашњим телефоном. Човек ће моћи да их носи у џепу прслука”.
Тесла је такође направио нека чудна предвиђања о путничким летећим машинама без горива „без било каквих ограничења садашњих авиона и дирижабла“ и изнео више страшних ствари о еугеници које су га опседнуле касно у животу.
Поред тога, Тесла је видео промене родних односа као претечу надолазецћег матријархата. То није био развој који је окарактерисао у позитивном смислу. За Теслу, феминизам би се „завршио новим сексуалним поретком, са женом као супериорном. (Kао што Новак примећује, Теслине сумње у вези са феминизмом су га учиниле херојем такозваног покрета за „мушка права”.)
Иако је у потпуности признао да жене могу и хоће да парирају мушкарцима и да их надмашују у свим областима, он је упозорио да је „њихова постепена узурпација вођства, отупити и коначно распршити женски сензибилитет, угушиће матерински инстинкт тако да брак и мајчинство постану одвратни, а људска цивилизација ће бити све ближе и ближе савршеној цивилизацији пчеле”.
Чини ми се да би се „пчелиња цивилизација“ допала еугеничару, осим што се, претпостављам, Тесла плашио да постане дрон. Иако је видео развој као неизбежан, он ми и даље звучи као поједини актуелни политичари који тврде да друштво треба да настави да потискује и дискриминише жене за њихово добро и добро „цивилизације“. Тесла је можда аутсајдерски херој за штреберску културу, али се јежим од његових друштвених ставова. Иако сам лично увек волео визију света у којем роботи обављају највећи део посла, а ми трошимо вецћину свог новца на образовање. Kада је у питању елиминација рата, мање сам оптимистичан у вези са зрацима честица и саосећајнији сам са речима Ајвора Kатлера, наводи аутор текста на сајту Опенкултур.
Извор: Openculutre
