Било да су у питању предмети за свакодневну употребу или, пак, називи предмета који потичу из одређене струке, често се догађа да их људи погрешно изговарају. У већини случајева оправдање многих је то што су једноставно тако навикли, у породици су се тако изговарале речи па се и њима усталило у говору. А некима је напросто компликовано да изговоре реч онако како треба, па су нашли “своју верзију”.
Међутим, многи ни не знају како се заправо пишу и изговарају многи од следећих предмета. Дајемо вам њихов правилан облик, уз објашњење порекла речи.
КАРНИШ(Н)А – У Речнику Матице српске и Речнику САНУ постоји само карниша: шипка, пречага над прозором на коју се веша застор, завеса. Дакле не постоји никаква гарнишла, гарнишна, или гарниша. Иван Клајн и Милан Шипка прихватају и карнишна и карниша.
ВАЗА – Од немачког “vase”, француског “vase” и латинског “vas” што значи “суд, посуда” која служи да у њу ставимо цвеће, добили смо реч ВАЗА. Ова посуда у српском језику зове се искључиво тако и НИКАКО вазна.
РЕРНА – германизам за пећницу који се управо тако и изговара како се и пише, а никако ЛЕРНА.
– Оно у чему кувамо кафу зове се једино ЏЕЗВА, јер је назив добила од турског “cezve” што значи “мала посуда за кување кафе”. ЏЕЗБА и ЂЕЗВА нису правилни називи.
РАЈСФЕРШЛУС, од немачког “Reisverschlus” што значи “патент затварач”. РАЈФЕШЛУС је свакако лакше изговорити, али нажалост, та реч не постоји.
БРУСТХАЛТЕР – Признајемо, ова реч је и за нас била велико правописно откриће док нисмо наишли на њу у Правопису српског језика. Веровали или не, пише се БРУСТХАЛТЕР, а не БРУСХАЛТЕР. Објашњење је следеће: “Од немачког Brust-halter – женски прслучић за придржавање груди”.
ПИЖАМА или ПИЏАМА? Пише се и једно и друго. Реч је персијског порекла у значењу “одело за спавање”..
МАЈИЦА – МАЈЦА или МАИЦА је једна од врло честих грешака у писању. Ј се не пише између вокала а и и осим када је део основе или наставка за творбу. Тако нећемо писати РАДИЈО – антена или БИЈО – еликсир, али ћемо писати: МАЈИЦА, радијски програм, крајина, издајица, гајити, Мајин, тајин…
БАДЕМАНТИЛ – Реч је германизам, сложеница од речи “купати се” и “мантил, огртач”. Клајн и Шипка дају овакву верзију речи јер се и на немачком пише bademàntel. Међутим, многи га код нас називају и пишу као баден – мантил или бадем – мантил, што није правилно.
ФЕН или ФЕМ? Електрични апарат за сушење косе добио је назив по топлом јужном ветру, швајцарски Fohn, па се код нас назива ФЕН, а не фем како неки воле да кажу.
ПАШКАНАТ или ПАШТРНАК? Латински назив за ову биљку је Pastinaca sativa L. – Umbelliferae. У нашем народу зове се још и јелињак, крстата трава, слатка трава, па и пашканат и паштрнак.
– Многи су склони да напишу “ХЕМИСКА оловка”, уместо ХЕМИЈСКА оловка. Реч је изведена од речи “хемија, хемијски”. Према томе, глас ј на крају основе се мора наћи на крају корена речи и испред наставака за облик и творбу речи.
ЛАБОРАТОРИЈА од латинског laboratorium (laborare raditi) у значењу радионица, одељење опремљено за научна истраживања и стручне послове. Иако је нашем народу лаше да изговори лабараторија, ово није правилан облик.
ИНЈЕКЦИЈА – На латинском injectio означава убризгавање одређене течности у тело. Овде не долази до јотовања, па се не каже и не пише ињекција, већ инјекција.
РЕНДГЕН – Рендгенов апарат добио је име по творцу овог изума, немачком физичару Рендгену (Röntgen). Иако у властитим именима најчешће изостаје једначење сугласника по звучности овде је оно извршено. Дакле, није ренген или рентген, већ рендген.
Опанак (K. M)
