Сушени колачићи од шљива некада су у ужичким селима били обавезна зимница и посластица која се у посебним, зимским приликама делила тек помало и тек понеком.
„То је први српски колач, тако га зову, ја сам научила од моје маме и од моје баке, оне су правиле и моја генерација се сећа, док ови млађи не знају па онда из радозналости пробају или купе“, каже Ана Дабовић из Сирогојна.
Рецепт за традиционални, бакин колач који задржава мирис и укус шљиве, наизглед је једноставан, а састојци – добре, зреле маџарке, сува дрва, мало брашна, сунце и стрпљење.
Кува се само шљива док не учезне вода. Онда се то лепо згусне кад се дода брашно, па се ставља на купусну лиску, суши се, преврће се пар дана, до двадесетак, месец дана, зависи од времена. Битно је да сунца има доста“, напомиње Дабовићева.
Сваке јесени Ана направи најмање 500 колачића, а они оду на све стране ширећи круг њихових љубитеља.
„Носим их на поклон у Црну Гору, кад пођем кући у Будву, а носим и пријатељима у Босни. Сви су задовољни, презадовољни“, истиче Соња Марковић из Будве.
У свом шаренилу домаће зимнице, први српски колач постао је заштитни знак Сирогојна, села чувара традиције, обичаја и сећања.
Извор: Славица Јовановић/РТС
