Друга недеља Великог, Часног поста зове се Пачиста, јер долази иза чисте недеље. Ова недеља је посвећена Св. Григорију Палами, архиепископу солунском и чудотворцу, вођи исихаста.
Њега црква назива светиоником Православља, утврђењем и учитељем, добротом монаха, солунском похвалом и органом премудрости. Његова дела улазе у најмудрију богословску литературу. Мошти му почивају у Солуну, где се сматрају чудотворним.
Свети Григорије је и учитељ исихазма, мистичног покрета насталог на Светој гори, где се и Григорије замонашио. Исихасти сматрају да се сабраношћу, тиховањем и усрдном молитвом може доживети и угледати божанска светлост, као што су то доживели Свети апостоли при преображењу Христовом на Тавору.
Григорије је још као дете долазио у додир са светогорским монасима и мистичким пустињацима. Године 1318. у својој 21. години отишао је на Свету Гору.
Неколико година касније, под утицајем свога учитеља Григорија Византинца, саградио је себи келију у малом сеоцету код Верије и живео је строго испосничким животом око 5 година, окружен само десетином пустињака. Био је исихаста и велики део живота је провео у потпуном ћутању.
Боравио је 5 дана у току седмице сам у својој келији; излазио је само суботом и недељом, када би сишао у манастир Лавру на Литургију и Причешће и потом би се поново враћао у самоћу своје келије.
Говорио је да “онима који желе да се потпуно предају молитвеној самоћи, не само што им је неугодно разговарање и општење са мноштвом људи, него и са онима који живе на исти начин као и они. То бива зато што се тиме прекида стални и омиљени разговор са Богом, а сабраност ума, којом се одликује унутарњи и истински монах, разбија на два дела а понекад и на више делова.”
Према манастирском писању већина људи прави једну уобичајену и велику грешку: Људи траже само лепе и угодне ствари и догађаје, који им омогућују да што лакше и са што мање труда живе свој живот.
Када се почне окретати друга страна медаље – са тешкоћама, мукама и страдањима, које су у животу нераздвојне од лепих и угодних ствари – тада они почињу да траже излаз из невоља које су их задесиле. Тада почињу мислити о Богу и полако долазити у храм Божји, да би ту потражили утеху и избављење од својих невоља.
Ове недеље се такође обележава и 135 угодника Божијих, који су се подвизавали у Кијево-печерском манастиру.
Извор: надлану.орг
