Самиулах Шах Куази, 36-годишњи Пакистанац из Катара, обишао је 35 земаља, али је само у Србију дошао по четврти пут, па је тако по српском обичају “зарадио” и надимак Сами.
Толико је фасциниран нашом земљом да је на руци истетовирао српски грб и поруку исписану ћирилицом.
Сами Србе зове браћом, јер се међу њима, каже, тако и осећа.
“Био сам у 35 земаља, али овде су људи најбољи, сваки пут ме исто дочекају. Само у Србију долазим изнова и изнова“, истиче Сами.
Ибица је била станица на којој је срео неколико Срба који су “главни кривци” што је дошао да посети Србију. Причали су му о природи, клими, девојкама, журкама…
“Кад је први пут дошао водили смо га директно с аеродрома да купи капут, јер ништа није имао од зимске гардеробе, а онда смо га одвели на Златибор и Торник и тада је први пут видео и додирнуо снег“, прича Ужичанин Зоран Ристановић.
“Златибор је прелеп, волим снег и зеленило, јер их нема у Катару. Прошле године сам био за први мај. Роштиљали смо крај потока, никада нисам пре радио нешто тако чаробно“, додаје Сами.
Природа, храна, а пре свега људи јесу оно због чега долази и што га изнова одушевљава.
“Волим вашу храну, сваки пут се угојим неколико килограма. Журке су перфектне, а људи које срећем су невероватни, пријатељски настројени и отворени за разговор. Овде ти људи у клубу плаћају пиће, иако те не знају. Изненађен сам да сви говоре енглески, а и девојке су лепе и фине“, истиче Сами.
Сами је пун утисака и сваки долазак памти по нечему специфичном. Први пут је завршио у музичком споту, други пут је његова прича изашла у новинама, трећи пут је био на Егзиту, када је и одлучио да уради своју прву тетоважу.
“Србија и српски грб на мојој руци представљају оно што ми је Србија пружила. Због ње су ми људи љубили руку. Зато сам урадио и други тату ’Пољуби моју српску руку’. Ово је српска рука. Добро не баш, али лепо је бити део ваше културе“, поноси се Сами.
План му је да у наредне две године обиђе 50 земаља, а о Србији размишља на другачији начин.
“У Катару је мој живот једноставан, имам добар посао, породицу, држава је сређена, а када бих одлучио да се преселим у другу државу био би то напоран посао. Калкулишем још. Хајде да кажемо да ми је потребна добра мотивација“, поручује Сами.
Оно што је за сада сигурно, ето га опет у августу, да посети Гучу и чује српске трубе.
Танјуг
