Posle raspada slovenske zajednice, odnosno kada su određena slovenska plemena ušla u orbitu uticaja stranih kultura, jezička kultura, jezička tradicija i običaji nisu dozvoljavali članovima društvene elite da (odmah) odstupe od kanona dvočlanog slovenskog ličnog imena (600 – 1000. godine naše ere).
Dete je postajalo, prema slovenskoj tradiciji, punopravni član zajednice (zadruge, roda, plemena, države) kada napuni sedam godina.
Tada dete prelazi od ženskog pod muško starateljstvo. Tom prilikom se upriličavao “obred uvođenja pod muško starateljstvo” (inicijacija) i dete je dobijalo novo ime, a staro koje je davano nezavisno od pola, pod uticajem osećanja i impulsa majke, predavano je zaboravu.
Novo, specijalno smišljeno ime, moralo je da odgovara karakteru deteta, kvalitetima koje u njemu žele da vide roditelji i rodbina.
Imenu se pridavala još veća pažnja ukoliko bi se primetilo da dete ima slab karakter. Tada bi se odlučivali za ime koje treba da ga podseća na ono što nema, a treba da dostigne. Na primer osmotrimo imena poput:
Imena nisu davana, kao danas, po tome što lepo zvuče ili zato što su moderna, već prema tome koje značenje i koliku snagu nose!
Bogumil – da bude mio Bogu;
Gosterad – da se odlikuje gostoprimstvom;
Mstislav – da bude nadmoćan nad iskušenjima, odnosno đavolom;
Jaroslav – da bude čestit, plemenit, na dobrom glasu, hvali, da ima istinsku, neporočnu slavu;
Ljubomir(ka) – da bude veliki ljubitelj mira, itd., itd.
Kako vidimo, prema staroslovenskim verovanjima ime je bilo zakletva i magijski znak, povezano sa čovekom, tj. njegovim nosiocem.
Blagodareći leksičkom sastavu imena (dva člana), sačuvanim običajima i tradicijom, mi mnogo znamo o kulturi i sistemu vrednosti naših predaka.
Evo primera kako su se imena izvodila iz različitih sfera života:
Žizn(ь) (sufiksi – bit, žir) – slede imena – Vlastibit, Žiroslav, Domažir.
Poželjne vrednosti (dobro, drago, milo, rado) ugrađivale su se u imena – Dobrogost, Ljubomir, Ljubivoje, Ljubivoj, Radomir, Ratislav, Radoslav, Rastimir, Milostrij.
Odrečne, nepoželjne vrednosti (ne) davale su imena – Niklot, Nemir, Negoslav, Nerad.
Smisao poznanja (misli, misao, vid) ugrađivan je u imena – Mislibor, Gostevid, Bolemisl.
Društveno ustrojstvo (derži, gradi, vladi) u osnovi je imena Deržikraj, Gradislav, Vladimir.
Gostoprimstvo (gost) osnova je za imena – Ljubogost, Dobrogos, Radogost.
Vojna organizacija (polk/puk, voj) davala je inspiraciju za sledeća imena – Svjatopolk, Vo(j)islav.
Borbena gotovost (budi, kresi) – inspirisala je imena – Budivoj, Kresislav.
Borba (bori, rati) – Borignev, Ratibor.
Vojna vrlina (svjato, jaro, pako) – Svetomir/Svjatomir, Jaroslav, Pakoslav.
Čast, slava (čti, slav) – Čtibor, Tomislav, Boleslav.
Porodica (brato, strij, sestro) – Bratomil, Želistrij, Sestromil.
Sopstvenost (semi) – Semisl, Semavit.
Vera (Bog) – Bogosav/Boguslav, Hvalibog, Molibog, Boguhval.
