Неће вас официрски мундир учинити храбрим, ни свештеничка мантија милосрдним, ни судијска тога праведним, ни министарска фотеља моћним, ако душа ваша није испуњена храброшћу и милосрђем и правдом и моћи.
Ви морате имати душу која ће бити способна за три ствари: 1) да поднесе живот, 2) да заволи живот и 3) да жртвује живот. Такву душу ви нећете никад имати ако сте песимисти. Песимист не може жртвовати свој живот зато што живот за њега нема вриједности. Кад човјек даје нешто што воли, он жртвује, кад даје нешто што мрзи, он не жртвује, но баца.
Песимист, даље, не може вољети живот зато што му се чини без довољног смисла и без довољно радости. Живот је за њ бесмислица и бол, а бесмислица и бол, или бесмислен бол не може се вољети.
Песимист, најзад, не може ни подносити живот из истог разлога из кога он не може ни вољети живот. Бол коме човјек види смисао и крај може се поднијети, но бол коме човјек нити види смисао ни крај не може се поднијети. А живот је за песимисте бесмислен и бескрајан бол.
Ако сте песимисти, дакле, онда ви нећете моћи ни жртвовати, ни вољети, ни поднијети живот. Душа наша неће бити способна ни за једну од ове три ствари. Она ће бити способна можда за друге три ствари, наиме: или за ступидно или збуњено тумачење, или за факирску непомичност и укрућеност, или за самоубиство.
У сва три последња случаја нити ћете ви бити од какве вриједности за живот, нити ће живот бити од какве вриједности за вас. У сва три случаја живот ће вас у својој вјечитој хитњи презриво погледати и пројурити мимо вас. Као хучна и сребрна река пројуриће живот мимо ваше песимистичке баре, из које ћете се ви узалуд бацати на њ блатом и клеветом. Мислите ли да ћете замутити живот? Не, замутићете само свој поглед и своју душу. Мислите ли да ћете својим песимизмом зауставити и уништити живот?
То је тако невјероватно, као што је невјероватно да ће један слон који стоји под Нијагариним водопадом својом сурлом вратити водопад натраг.
Ваш песимизам – то је ваш немоћан пркос животу. Од тога пркоса болујете и трпите ви, као дио живота, а не живот као цјелина. Песимизам ваш је бол и трпљење на првом месту за вас који сте жудни радости. Он је бол и трпљење и увреда за вашу отаџбину, која вас подиже да прослављате себе и њу у својим дјелима, а не да сједите и плачете на обалама Саве и Дунава у ропству свога песимизма, као што су сједјели и плакали стари Израиљци на ријекама вавилонским, у ропству цара Навуходоносора.
Владика Николај Велимировић
