Иако ју је Јован Дучић написао 1942. године, поетски представљајући Србију у вихору рата заједно са њеном проживљеном прошлошћу, речи песме “Мој добри роде” као да одјекују данас више него икад. Процените сами проживљавамо ли сада оно што је славни Дучић писао, изгледа пророчки и дубоко загледан у далеку и не тако светлу будућност Србије, а да ни сам није био свестан тога.
“Мој добри роде, сви су лагали,
И твој су видик сав помрачили;
За својом срећом само трагали,
И свуда крали и све тлачили.
И место млека, крв су сисали,
У страдањима твојим дугима.
Твоје су светло име брисали,
Да не знаш ко си међу другима.
С убицама су цркве стварали,
И с издајником горде тврђаве;
У заклетви те свакој варали,
На води дигли мосте рђаве!
На згаришту ти држе говоре,
На губилишту подло пирују,
На буњиштима саде ловоре…
И мртве уче сад да мирују.
Мој добри роде, сви су рђави,
Вапај твој не чују што тугује!
Издајник и сад још у тврђави,
С убицом жртва сада другује.
Ломан је, роде, мост на провали,
Свуд су у причест отров ставили…
С лупежом све су новце ковали,
С кривоклетником завет правили.”
Послушајте њену маестралну интерпретацију у гласу Александра Берчека уз пратњу фруле Боре Дугића.
ОПАНАК
