Iako ju je Jovan Dučić napisao 1942. godine, poetski predstavljajući Srbiju u vihoru rata zajedno sa njenom proživljenom prošlošću, reči pesme “Moj dobri rode” kao da odjekuju danas više nego ikad. Procenite sami proživljavamo li sada ono što je slavni Dučić pisao, izgleda proročki i duboko zagledan u daleku i ne tako svetlu budućnost Srbije, a da ni sam nije bio svestan toga.
“Moj dobri rode, svi su lagali,
I tvoj su vidik sav pomračili;
Za svojom srećom samo tragali,
I svuda krali i sve tlačili.
I mesto mleka, krv su sisali,
U stradanjima tvojim dugima.
Tvoje su svetlo ime brisali,
Da ne znaš ko si među drugima.
S ubicama su crkve stvarali,
I s izdajnikom gorde tvrđave;
U zakletvi te svakoj varali,
Na vodi digli moste rđave!
Na zgarištu ti drže govore,
Na gubilištu podlo piruju,
Na bunjištima sade lovore…
I mrtve uče sad da miruju.
Moj dobri rode, svi su rđavi,
Vapaj tvoj ne čuju što tuguje!
Izdajnik i sad još u tvrđavi,
S ubicom žrtva sada druguje.
Loman je, rode, most na provali,
Svud su u pričest otrov stavili…
S lupežom sve su novce kovali,
S krivokletnikom zavet pravili.”
Poslušajte njenu maestralnu interpretaciju u glasu Aleksandra Berčeka uz pratnju frule Bore Dugića.
OPANAK
