Једна од омиљених тема у српским народним песмама је зидање задужбина.
У смутним временима, аутентичне историјске чињенице поетизују се. У вишевековном робовању под Турцима величанствене грађевине – задужбине, биле су једини опипљиви доказ постојања слободне прошлости, моћне сопствене средњевековне државе.
Посредно или непосредно, зидање задужбина везана су за Немањиће и најчешће се појављује у три вида: као потврда сопствене вредности у супротстављању туђој; као похвала улагања у духовно спокојство и културно-материјално благостање (Немањино зидање путева и мостова) насупрот улагању у ратне сукобе:
Није бабо раскопао благо,
на наџаке и на буздоване,
ни на сабље, ни на бојна копља,
ни добријем коњима на ратове,
већ је бабо потрошио благо
на три славна намастира…
Најзад, као конкретно зидање манастира (нпр. Раванице, задужбине цара Лазара), у поетском времену садашњем, на прелому славне прошлости и мрачне будучности, на коме се налази и сам кнез.
У сва три вида централно место заузима каталог задужбина, мање управљен хронолошко-историјској тачности, а више стилско-идејном јединству.
Споћане на врх Рашке ладне,
Цркву јаљу у Староме Влаху
И Павлицу испод Јадовника,
Студеницу испод Брветника
Гомељу на Граници сувој
Милешеву на Херцеговини.
Сваки од ових видова односи се на различите епохе; на почетак, средину и крај владавине Немањића.
У српској народној свести, манастири су, у тренутку када се над Србијом надвија опасност “пошљедњег времена” представљени као последња врста одбрамбеног каменог бедема и својом неуништивошћу симболизују неосвојивост и морални пркос.
Свети Сава
Збор зборила господа ришћанска
Код бијеле цркве Грачанице:
“Боже мили, чуда великога!
“Куд се ђеде цар:Немање благо,
“Седам кула гроша и дуката?”
Ту се деси Немањићу Саво,
Па говори господи ришћанској:
“Ој Бога вам, господо ришћанска!
“Не говор’те о мом родитељу,
“Не говор’те, не гријеш’те душе:
“Није бабо расковао благо
“На наџаке ни на буздоване,
“Ни на сабље ни на бојна копља,
“Ни добријем коњма на ратове;
“Већ је бабо потрошио благо
“На три славна Српска намастира:
“Једну бабо саградио цркву:
“Б’јел Вилиндар насред горе Свете,
“Красну славну себе задужбину,
“Вјечну кућу на ономе св’јету,
“Да се њему поје летурђија
“Оног св’јета, као и овога;
“Другу бабо саградио цркву:
“Студеницу на Влаху Староме,
“Красну славну мајци задужбину,
“Својој мајци царици Јелени,
“Вјечну кућу на ономе св’јету,
“Да с’ и њојзи поје летурђија
“Оног св’јета, као и овога;
“Трећу бабо саградио цркву:
“Миљешевку на Херцеговини,
“Красну славну Сави задужбину,
“Вјечну кућу на ономе св’јету,
“Да с’ и њему поје летурђија
“Оног св’јета, као и овога.”
У глас викну господа ришћанска:
“Просто да си, Немањићу Саво!
“Проста душа твојих родитеља!
“Проста душа. а честито т’јело!
“Што носили, свијетло вам било!
“Што родили, све вам свето било!”
И што рече господа ришћанска
На састанку код бијеле цркве,
Штогођ рекли, код Бога се стекло.
