Šta je čitao Dostojevski: Predstavljamo vam 5 omiljenih dela jednog od najvećih pisaca svih vremena

0
522

Predstavljamo vam pet dela, koje su za Dostojevskog imale posebnu vrednost, po izboru magazina „Raša bijond“:

„Pikova dama“ Aleksandar Puškin

„Sva velika ruska književnost izašla je iz Puškina“, govorio je često Dostojevski. A Puškina je upijao od detinjstva, pa ne čudi podatak da je većinu piščevih poema znao napamet! No, jedna mu je, možda zbog sopstvenog poroka, bila bliska srcu. U pitanju je priča „Pikova dama“ koju je Puškin originalno objavio 1834. godine u jednom časopisu. Dobro je znan podatak da je Dostojevski bio strastveni kockar. Zbog tog poroka putovao je diljem Evrope, i maltene izgubio gotovo sav novac i imetak. Uostalom, tom poroku posvetio i jedno čitavo delo „Kockar“.

Oficir ruske vojske, nemačkog porekla pokušava pošto-poto od stare grofice da sazna kako joj polazi za rukom da dobija sve kartaroške partije…kratak je siže „Pikove dame“. A Puškinova priča, kao parabola o pohlepi i užasnim posledicama koje „seje“, očigledno je stalno „odzvanjala“ u glavi pisca…

„Don Kihot“ Migel Servantes
Prvi moderni roman i temeljac zapadnoevropske književnosti, kako se „Don Kihot“ često naziva, delo je kojem se Dostojevski često vraćao. Nebrojeno ga je puta pročitao, a uzimao ga je u ruke kad god bi „zapeo“ sa inspiracijom za pisanje…

Pročitajte i  Napravite ukusan obrok za celu porodicu za samo 200 dinara: Savršena krompiruša idealna za doručak ili večeru

Dvodelna priča o zanesenom plemiću Donu Kihotu od Manče i njegovom vernom partneru i saborcu Sanču Pansi, objavljena početkom 17. veka, zapravo je bezvremena poruka o suštini života. To pitanje suštine bilo je nešto što je Dostojevskog opsedalo tokom čitavog života. I turobne misli koje su ga od mladalačkih dana pratile verovatno je pokušavao da razveje Servantesovim optimizmom da će „zlu odzvoniti i dobrom uskoro doći vreme“…

“L’Uscoque” Žorž Sand

Ako se zna da su inspiracija Sandovoj za ovo delo iz 1838. godine bili „Gusar“ i „Lara“ lorda Bajrona, kome se Dostojevski toliko divio, onda i ne čudi što je britanska spisateljica na ovom spisku. Ruski pisac je i sam voleo priče sa nesvakidašnjim zapletima i čudnovatim junacima, a kod Sandove ga je opčinila, kako je beležio, „čednost, i najviša čistota tipova i ideala koji provejavaju kroz delo, ali i šarm uzdržanog tona priče“.

Pročitajte i  Braća Vajagić kao novi Jugovići: Napustili Ameriku i sa ocem krenuli u rat za Srbiju! Postali HEROJI ZA VEČNOST

Večna bitka između dobra i zla, nešto čime je Dostojevski bio okupiran i u svom literarnom opusu, ali i privatnom životu, završiće se kod Sandove tragično… Kao i život ruskog pisca u 59. godini, kada je, naizgled, našao smiraj…

„Kandid„ Volter

Dostojevski je govorio da se „trudi da voli život“, a Volterov junak, uprkos brojnim nesrećama koje ga spopadaju, smatra da je sve savršeno i da se sve dešava s razlogom. Međutim, kada Kandid biva izbačen iz sopstvenog doma i počne da putuje svetom menja se i njegov pogled na svet. Dosada, porok, nemaština – tri su zla koje rat udaljava od čoveka, poručuju Volterovom junaku. Puno ironije, paradoksa, mudrosti, ali i humora ovo filozofsko delo nudi pouku. Tražio ju je čitav život i Dostojevski, pa se Volteru zato i vraćao. Ali, za razliku od Volterovog junaka nije baš jasno video svetlo na kraju tunela.

Pročitajte i  3 čudesna dejstva tamjana: Osim što donosi duševni mir ima izuzetno lekovito svojstvo

„Jadnici“ Viktor Igo

„Suprotno uvreženom mišljenju eksperata `Jadnici` bi trebalo da se smatraju daleko većim delom od `Zločina i kazne`“, naveo je Dostojevski u jednom pismu. Iako je po objavljivanju 1862. godine Igoov istorijski roman postao „hit“, neki su ga i osporavali, pa otuda misli ruskog pisca.

Priča o Žanu Valžanu koji je zbog vekne hleba trunuo gotovo dve decenije u zatvoru, ali i o patnji, iskupljenju i ljubavi nije jedino delo Igoa koje je Dostojevski cenio. Na neki način preteča „Jadnika“ o ubici koji je pogubljen u Francuskoj „Poslednji dani čoveka koji je osuđen na smrt“ uticao je na ruskog pisca, ali i na Kamija ili Čarlsa Dikensa. Dostojevski je Igoovo delo nazivao pionirskim eksperimentom „realizma na ivici nadrealizma“. Takođe, prvi ga je preveo upoznavši Ruse sa „Poslednjim danima“.

Dostojevski je čak poredio Igoa sa Homerom. Tvrdio je da je Francuza i pisca „Ilijade“ vezuje „dečije verovanje u Boga poezije“.

Russia beyond

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime