Бисери српске књижевности : “Срца пиште, нико их не чује сузе теку, нико их не види”

0
425

Своју прву “пјесму у прози” Кочић је објавио у Српском књижевном гласнику, ИИИ/1903. књ. ВИИИ, бр. 3, с посветом Павлу Лагарићу. Следеће године “Јелике и оморике” нашле су своје место и у другој Кочићевој књизи (“С планине и испод планине”)

molitva petra kočića

Са чистог, блиставог неба просипа се жива, треперава, весела светлост. Мирише дријемовац, то рано, дремовно, планинско цвеће. По влажним пропланцима зелени се задовољни, кочоперасти кукурек, а са сувих присојних камењака, измеђ труле, спржене бујади, почињу се плавити миришљаве љубичице.

Pročitajte i  Уколико сте изгребали паркет или ламинат постоји решење - једноставни трикови, не коштају ништа, а делују попут магије

Птице слађано и складно цвркућу и, дрхћући у нежном, раздраганом узбуђењу, прелећу с гране на грану. Кроз чађаве коменове тихано шуми дим и весело, лагано се повија кроз танки, бледуњавосветли, пролетни ваздух, губећи се у тужној, леденој модрини јелове шуме што се поносито наднела над селом.

Укочено, скамењено, величанствено дижу се јелике и оморике кроз ведру, насмејану светлост. Нешто су тужне, замишљене. Све се радује ускрслом, уздрхталом животу, а оне? Њима је све једнако: и пролеће, и лето, и јесен, и зима. Оне су увек хладне, суморне, тужне, јер – срце пишти, нико га не чује; сузе теку, нико их не види.

Pročitajte i  Najpoznatija baba naše istoje, majka velikih junaka- Baba Višnju volela je cela Srbija

Кад их год погледам, дође ми тешко. Зашто је природа према њима, према мојим милим и драгим јеликама и оморикама, тако немилостива срца била?

Јелике моје и оморике, и ја се више ничему не надам; и мој је живот као и ваш пун нежне, дубоке чежње; али – срце пишти, нико га не чује; сузе теку, нико их не види.

Pročitajte i  "Смисли нека питања која ће бити интересантна" Биковић ПРЕСЕКАО новинара кад му је поставио ОВО питање

Ваше оштре, шиљасте бодље, то су следењене сузе – добро ја то знам! – а њихова зелена боја, то је чежња, дубока, нежна чежња за вечито зеленим пролећем које нам неће никада доћи!…

 

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име