Гаврило Принцип, револуционар и члан дружине покрета Млада Босна, познат је целоме свету као човек који је покренуо Први светски рат извршивши атентат на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда и његову жену Софију 28. јуна 1914. године.
Осећајући долазак младог престолонаследника као претњу и провокацију, међу револуционарима се јавила идеја да убију Франца Фердинанда.
Према првобитном плану изабрано је шест атентатора, од којих четворица нису урадили ништа приликом првог проласка царске колоне у Сарајеву.
Тек по повратку колоне Гаврило Принцип је, пуцајући из белгијског Fabrique Nationale M 1910 полуаутоматски пиштољ, калибра 7.65×17мм, кога је наводно добио од Драгутина Димитријевића Аписа, усмртио престолонаследника и његову супругу Софију Хотек.
Аустроугарској власти ово је био повод да прогласи рат са Србијом.
Учесници атентата су похапшени и осуђени.
Будући да је био малолетан када је извршио атентат, Гаврило Принцип није могао бити осуђен на смртну казну, већ су му доделили двадесет година робије.
Уочи самог прогласа осуде Гаврило Принцип написао је своје последње писмо које је упутио родитељима.
Преносимо га у целости:
ЗАДЊЕ ПИСМО ГАВРИЛА ПРИНЦИПА
Послато из Сарајева 25.x 1914.
За вечерњу пошту Алфред Маканец
Драги Родитељи,
Прије свега Вас молим да ми опростите на великој несрећи и жалости, коју сам Вама нанио. Ја сам иначе здрав, но то не значи ништа, да ли сам болестан или мртав – то ми је потпуно ради мене, свеједно – но мени је једино жао Вас и цијелога народа, због несреће која га је снашла. Мени и мојим несрећним друговима већ је расправа свршена, а у четвртак ће нам се прогласити осуда.
Каква ће бити не знам, али бих најволио да ме на смрт осуде.
Не могу Вам писати о својим душевним мукама, но то Вам и не треба знати. Како сам рекао- опростите ми и помирите се са тим да мене више нема, а ја Вас волим и љубим изнад свега срца и душе. Гледајте на сваки начин да Никицу школујете.
Више ништа, него безброј пољубаца Вама и свима које познам. Много Вас воли и поштује
Ваш син
Гаврило
Казну је служио у чешком Терезину, где је и умро од туберкулозе 28. априла 1918. године, мало пред крај Првог светског рата. При крају живота је био због лоших затворских услова врло ослабио и имао око четрдесет килограма.
У унутрашњости ћелије смештене у тврђави Терезин, данас само у зид уграђени окови за које је Гаврило Принцип био свезан, сведоче о његовој мученичкој смрти. На зиду испред ћелије уграђена је скромна плоча са именом затвореника, главног актера сарајевског атентата, који је послужио владајућој монархији да ултиматумом Србији започне један од најкрвавијих ратова у светској историји.
Опанак (С.В.)
