Професорка енглеског језика и књижевности Љубинка Боба Недић обратила се родитељима отвореним писмом које никога неће оставити равнодушним. Текст под називом “Деца коју су појели скакавци” узбуркао је јавност у Србији.
Иако је текст изашао пре неколико година, и данас је подједнако актуелан као и тада.
“Тешко ми је да започнем овај текст јер ми је тешко да напишем да су нам ученици све мање интелигентни. Мучно је и страшно да један просветни радник, родитељ, човек то напише. Још је мучнија могућност да је то истина.
Већ неко време, тачније неколико последњих година, борим се са прихватањем чињенице да сазнајне способности мојих ђака опадају из генерације у генерацију, да расте равнодушност, незаинтересованост, отупелост. Концентрација се мери секундама, интересовања своде на два-три, и то обично два-три површна, за њихове године погрешна. Наравно, говорим о просеку и знам да има сјајних изузетака, али знам и да их је из године у годину све мање.
Помислим – можда су она другачија деца сва отишла у гимназију! Онда се сетим да у средњој стручној школи радим већ 22 године, да никада нисам радила у гимназији и да своје ђаке све време упоређујем са ђацима који су прошли баш кроз моју школу, ту исту средњу стручну.
Помислим – променило се друштво, амбијент је другачији, вредности су другачије. Онда се сетим да је природа ипак јача од друштва. Дете до десетак година по природи својих година мора да буде радознало, искричаво, да га све и свашта занима, да не зна где ће пре. Тинејџер мора да буде бунтован, пун великих снова, решен да промени свет, убеђен да ће историја запамтити његово име. Мислим, када, ако не тада, када има 15, 17 година?
Помислим – можда је до родитеља? Размислим када су им и како родитељи одрастали, да ли је тада начињена грешка коју преносе на своју децу, да ли је направљена нека штета која ће се тек у наредним генерацијама исправити.
Онда схватим да су родитељи мојих ђака тек неколико година млађи од мене, да су одрастајући можда закачили пар година живота у оној спокојнијој земљи, да су онда пролазили кроз хиперинфлацију, немаштину, растурање бракова, одавање алкохолу неког од родитеља, ратове које нисмо водили, повратнике с ратишта са угаслим очима, бомбардовање, сатанизацију нашег народа, настанак турбо-фолка, дизелаше као главне фаце, Пинк (не)културу, “опасне момке”, кајле и утоке, бензин у флашама, празне самопослуге, паштете и виршле, 5. октобар, велике наде, срушене наде, тунел без светла на крају…
У међувремену су они постали родитељи, најбољи што умеју да буду, генерација родитеља која не зна за боље, која не зна за нормално, која је поражена у најбољим годинама свог живота. Да ли је то разлог што су нам деца овако отупела?
Желим да се извиним родитељима што овако пишем. Знам да звучи страшно и нечовечно, али ви имате то једно или двоје деце, а мени их је кроз учионицу прошло вероватно преко хиљаду, и ја не могу да не видим промену која ми се одвија пред очима. У последње време се одвија толико брзо, да је буквално свака нова генерација убедљиво лошија од претходне. Више не треба да прође пет-шест година да би се разлика приметила. Сада је опипљива и страшна.
И немојте мислити да само о вама размишљам када тражим узрок томе. Напротив! Знам да је и до школе од које неко упорно покушава да направи не забавиште, него зезалиште. Знам да је и до друштва поремећених вредности. Међутим, и једно и друго су на снази бар десетак година, а деца нису остала на нивоу од пре десет година.
Срамежљиво и уз много непријатности проверавам са колегама да ли и они имају такав утисак, надајући се да је можда проблем у мојим нереалним очекивањима. Шапућемо о томе, свесни чињенице колико наше речи ужасно звуче. Нажалост, сви са којима сам разговарала виде и осећају ту промену код ђака.
Пре две године осећала сам се јадно када сам из оперативних планова избацила све дугачке текстове. Те исте текстове су ђаци пре десетак година савлађивали као од шале. Данас то могу да ураде три до четири ученика у одељењу. Пре 15 година, када се мој предмет изучавао од петог, а не од првог разреда као сада, моји ђаци, ученици средње стручне школе, уз мало напора могли су да прате гимназијски темпо. Истина, имали су три часа страног језика недељно, а не два као ови сада. Међутим, и колеге које предају остале предмете примећују да данашњим генерацијама градиво једноставно не улази у главу. Ђаци те гледају бело, не умеју да понове шта си рекао, на крају часа се не сећају онога што је било на почетку.
Најгоре је када их питаш за мишљење. Тргну се и збуњено те погледају. Није им јасно због чега их смараш захтевом да имају мишљење на неку тему, и то тему њиховом узрасту блиску, а може и на српском ако је проблем да говоре на страном језику.
Пре неки дан сам их питала шта би био њихов посао снова, када им новац не би био проблем. Сазнала сам једино да немају снове. Тренд се наставља језивом брзином. Стрмоглављујемо се у понор, или смо скуване жабе. Нешто јесте. То нешто игноришемо и толеришемо. Ту и тамо промрмљамо себи у браду, згранемо се над тим какве нам генерације долазе, није нам добро после иницијалних тестова, кукамо што морамо да предајемо градиво из основне школе чак и када знамо да су наше колеге у основној то одлично урадиле.
Систем је смислио излаз – ИОП 1. Ако дете има из било ког разлога потешкоће у усвајању градива, направи му план по његовој мери, скрати градиво, снизи критеријум, остави му више времена за сплавове, фолкотеке, турске серије. Не масирај га захтевима! Не терај га да стиче знање. Прави од себе и школе будалу чак и када видиш да оно једноставно не жели да учи. Није до њега, до тебе је.
Тако каже систем. Ушарени му учионицу, певај му песмице, учи га кроз игру, чак и ако има 18 година. Забављај га, буди пун оптимизма и елана, стално се осмехуј на часу и строго пази да не повредиш његова нежна осећања. Немој случајно да подигнеш глас! Немој случајно да га затрпаваш домаћим задацима! И да се ниси усудио да му даш јединицу, јер није до њега – до тебе је.
Може и тако. Све може. Само не знам чему то води. Не свиђа ми се резултат. Последице су погубне, а од мене се очекује да им допринесем.
Пошто сам ја из генерације оних који су имали снове и навикли да циљеве постављају високо, а не тамо где је најлакше, сањам о томе да се удружимо: ми, просветни радници, и ви, родитељи. Да устанемо сложно против овог заглупљивања наше деце, против пропадања младости, против одгајања зомби генерација, које не занима ништа, које су већ сада спремне на то да “одблеје” живот и сачекају крај у блаженој отупелости.
Узели су нам фабрике, узимају нам руднике, чак и изворе воде. Сами су одлучили да су наши органи државни. Оберучке прихватамо све западне трендове. Помислио би човек да смо баш модерни. Сада нам некако узимају и децу.
Хајде да се освестимо сви заједно.
Хајде да бар децу не дамо.
Хајде да помогнемо деци.
Надам се да није касно.
Браћо и сестре, НЕ ДАЈТЕ ДЕЦИ ФЛУОР ДА ПИЈУ из воде у пластици – то снижава интелигенцију!
Сви велики мислиоци, почев од Николе Тесле, су били ВЕГЕТАРИЈАНЦИ – дајте пуно свежег воћа и поврћа деци; бар смањите месо, јер оно је главни узрок шлогова, инфракта, високог притиска… који данас и млади имају¨!
Онда ће срБска памет опет засијати.
Na kojim si drogama.Ja sam bio vegetarijanac 15 godina ,pa sam postijo sve postove jedno 10 godina i na kraju sam postao covek koji se nece masirati glupostima tipa .Med se jede drvenom kasicicom,plastika je fuj.samo organsko itd.Zivoit je kratak da bi se zamaro takvim stvarima ,a kad vidim stare i nemocne razmisljam da je bolje umreti mlad i lep.
ПостиЈо је добар знак.
Potpisujem 100%.Sve je rekla!
Kompjuteri, mobilni, igrice, loša ishrana, premalo roditeljske pažnje, nekvalitetni sadržaji u medijima, nedostatak fizičke aktivnosti, kontakta sa prirodom…Moźda bi trebalo preispitati i školsko gradivo
Bespredmetno je ovako komentarisati decu. Prvo, prosvetni radnik koji ivoliki egotrip gaji u sebi da sebi dozvoli da ovako donosi sud o tome šta je dobro a šta loše je prvi dokaz dekadencije prosvetnog sistema. Ja sam završila najteži fakultet u državi Srbiji. Pošteno sam odrala kožu na tom putu, i imam 18 godina ukupnog školovanja, cepanja pantalona i patika, da sada nemam posao u Srbiji! Oni koji nikad nisu ni išli u školu imaju veću platu nego ja… Dosta je toga da merimo intelekt i vrednosti ljudi samo po kriterijumu ko je radoznaliji i ko bolje pamti i uči napamet po školama!!! Razvijte statistiku o tome kako ljudi završe život, u odnosu na to kakvi su bili u školi, po uspehu. Pa ćete videti da sreća i uspeh neaju ama baš nikakve veze sa tim kako vas proceni tamo neki NN egomanijak, koji smatra da je popio svu pamet sveta da donosi sud o tome šta je dobro a šta loše… Najkvalitetniji ljudi, najsposobniji i najsamostalniji su oduvek bili oni koji nisu poštovali autoritete! Škole treba zabraniti! Bubanje hiljada stranica ima za smisao samo ispiranje mozga nepotrebnim informacijama, da bi vam neko rekao da ste `kulturni`… Drago mi je da deca to osete danas. Nema od škole ni života ni hleba!
Gdjo/gdjice, da nemate toliko godina koliko imate, rekao bih da pripadate generaciji koju navedena prosvetna radnica opisuje…
100% istina,svaka bravo.
100% istina,svaka čast bravo.
Da, nasa genereacija jeste nezainteresovana za vecinu predmeta ali zasto nas krivite kada nam sistem namece da ucimo toliko nebitnih stvari koje nam verovatno nikada nece biti potrebne. Da budem iskren bas me briga za rudna bogatstva Argentine i poprecni presek zabe, iz vaseg predmeta sam imao jedva 2 iako sam siguran da bolje govorim engleski od 90% mojih vrsnjaka, zasto? Zato sto ne zelim da ucim past perfecto continuous i da ga prepoznajem u recenici zasto nije dovoljno da znam da govorim i da pisem? Hoce li me na intervjuu za posao pitati koje sam vreme upotrebo? NE. Kada bi imali slicniji sistem skolovanja engleskom ili americkom gde je vecina predmeta izborna ne bi bilo toliko nezainteresovanosti kod ucenika jer bi svako ucio ono sto ga zanima. Naravno ovaj predlog se odnosi na srednje skole. Ja sam trenutno druga godina na masinskom fakultetu i zavrsavam ga bez vecih problema zasto? zato sto je to ono sto me zanima ono u cemu se pronalazim a ne nesto sto mi je nametnlo neko ministarstvo u kome rade ljudi koji pitanje da li su i kako zavrsili srednju skolu i koje bas briga jer oni nama otezavaju zivt ne sebi. Takodje je problem i u predavacima jer vecina predavaca dolazi na posao bez zelje da prenese znanje, bez zelje da zainteresuje ucenike sa svoj predmet da im pokaze koliko je bas njegovo polje zanimanja interesantno i koje sve mogucnosti postoje, vise cene kada neko kaze od reci do reci kako je u knjizi nego kada neko upotrebi svoje reci i dokaze da nesto zna, umesto da privuku ucenike svom predmetu oni nas teraju svojom argancijom i nadobunoscu jer su oni uvek u pravu i nicije misljenje vise nije bitno. Za kraj zelim da kazem da medju predavacima takodje postoji brilijantnih izuzetaka, ali su oni nazalost toliko malobrojni da njihov rad, trud i zalaganje predstavlja temu podsmeha kod njihovih kolega.
Младићу прекини ту тупу филозофију и слушај шта ти старији и паметнији имају да кажу. Ви сте још увек сасвим балавци који би да свет сазна за вашу страшну памет и ваше невиђене способности. А нисте научили прву, основну и најважнију ствар: да поштујете старије.
Branimire zasto si toliko lose nastrojen prema mladima,stariji se postuju na odredjenim mestima a u ovome nema mladjih i starijih,i ja sam dovoljno star da mogu sa tobom da polemisem,starosni penzioner.A buducem kolegi Bogdanu sve cestitke za komentar isto kao i doticnoj profesorki.Istina je negde na sredini i ja kada sam ucio ucio sam ono sto me zanimalo.Imam iza sebe dovoljno da mogu da kazem da moje masine koje sam konstruisao i proizveo rade izmedju ostalog i u SAD-u.
Branimire za kraj da te obavestim i poucim nikada se ne prepiri sa inzenjerima jer to ti je kao da se rves sa svinjama,na kraju ces biti i kaljav i pocepan,jer oni su u svemu proracunati i precizni sa dubokom analizom onoga sto na kraju iznesu.
Ne sputavajmo mlade vec ih stimulisimo da se bore za svoje ideje i svoje vidjenje,mi smo pokazali kroz ovih 30 tak godina svu svoju pamet,jer smo sve upropastili sto smo imali umesto da sacuvamo za sledece generacije.
Е а сада ја.
Видим да сам једини кога не мрзи да пребаци тастатуру на ћирилицу када полемише нешто на српском језику. Ти горе поменути друшкане има да учиш попречни пресек жабе и да певаш,то бих ја звао дуално образовање. И да молиш Бога да не мораш да рачунаш запремину жабе, јер да се ја питам и то бисте рачунали. Што се тиче турских серија, тако ти се дешава у овој држави кад хоћеш нешто да мењаш. Шпанске вам нису биле довољно глупе па сте хтели да се мењају. Професорка енг. језика је управу у потпуности
Inteligencija ne opada kod mladih u poredjenju sa ranijim generacijama, ona uvek ima normalnu raspodemu u populaciji. Koncept inteligencije nije jednostavan tako da o njemu neću mnogo. Ko nije upućen previše neka se informise o Flinovom efektu.
Iako se slažem da društvo I sredina itekako utiču na kognitivne sposobnosti dece, a u to spada I uticaj roditelja (pogotovu njihov odnos prema obrazovanju I školi), daleko od toga da se krivica može svaliti na njih.Tačno jeste i da roditelji sada prezaštićuju decu I da to ima brojne negativne posledice na njih I da je neophodno poboljšati saradnju sa roditeljima, ali to je već druga tema.
Prvo što svi treba da se zapitamo jeste zašto naš obrazovni program nije promenjen toliki niz godina?! Naravno da nove tehnologije menjaju navike u životu I funkcionisanju ljudi, tako da promene u obrazovanju moraju da ih prate. Programi su zastareli ne prate ih inovacije u nauci, nema dovoljno povezivanja sadržaja različitih predmeta, znanje nije primenjljivo u svakodnevnom životu (ili ako jeste većina nastavnika ne uči tome decu)… Ukratko kurikulum je rigidan, znanje je nefunkcionalno, učenici su nemotivisani, a nastavnici ogorčeni.
Dragi nastavnici zapirtajete se da li nešto radite pogrešno I kako da poboljšate svoj rad. Frontalna nastava nije najbolji način podučavanja (naravno da neki delovi gradiva moraju da se predaju frontalno, ali ne svi I ne stalno).
Postoje programi I postoje istraživanja koja se bave obrazovanjem mladih (ko nije upućen neka se informiše o PISA studiji). Imate vi iskustva I niko ne može da porekne da ono nije važno, ali ISKUSTVO NIJE DOVOLJNO! Isto kao što vi govorite da je potrebno neko znanje teorije da učenici savladaju isto tako I nastavnici teba da se više edukuju kako da budu dobri I PEDAGOZI, a ne samo PREDAVAČI. Ne treba decu da podučavate samo tome šta treba da znaju, nego I kako da se razvijaju kao osobe I da im na tom putu pomognete! Da biste nekom pomogli provo morate da ih razumete, a pre toga da naučite da ih slušate! Činjenica je da u našoj zemlji ne postoji fakultet koji će vas obučiti da budete nastavnici. Kursevi koje polažete u oblasti pedagogije I psihologije nisu dovoljni. Živimo u vremenu kad se uči ceo život!
Nemam nameru da nipodaštavam bilo koga, svi smo mi podjednako krivi I svi mi možemo da nadjemo 1000 opravdanja I da svalimo krivicu na nekog drugog. Ako hoćete nešto da menjate, počnite od sebe. Ako svi počnemo od sebe, mnogo toga možemo da promenimo.
Bravo!
Dodao bih korumpiranost kod odabira udžbenika(što strahovito utiče na kvalitet),nenormalnu nezainteresovanost nastavnika u stručnim školama,,neusklađenost nastave na istim odsecima fakulteta…otvaranje kafića u ili blizini škole…koliko je porodica gde je doručak,ručak,zajednički?…koliko ima roditelja koji su jureći danonoćno za opstanak,ili enormnim bogastvom,tvrdili da im deca nisu bila naRkomani- kada su ih ZADNJI put videli!!!