U „Politici“, u broju od 1. avgusta 1914. godine objavljen je članak na temu „upotrebe“ Južnih Slovena od strane Austrougarske u ratu protiv Srbije („Austrija je gurnula Slovene na Srbiju“), u kojem je istaknuto da je Austrija pravila ovakav račun: „Ako naši slovenski pukovi pobede Srbiju, onda nema šta da se brine. Ali ako Srbija potuče njih, onda će kod tih potučenih austrijskih Slovena ostati strašnja mržnja na Srbiju…“
Usled svega rečenog o držanju Južnih Slovena u ratu protiv Srbije 1914. godine, i posebno usled njihovog upravo neshvatljivo surovog i neljudskog odnosa prema civilnom stanovništvu, u Srbiji je krajem 1914. godine, razočarenje u „braću“ preko Drine, Save i Dunava bilo – opšte. U listu „Pijemont“, u broju od 20. 1. 1915, Dušan S. Nikolajević je pisao:“U ovome strašnom ratu najgori su bili Sloveni iz Austrije, oni za čiju slobodu Srbija, posle dva rata (misli se na balkanske ratove, pr. a.) i uđe u ovu borbu.
To je njena tragičnost… Ružna i cinična Monarhija uspela je da zatruje dobre nagone Slovena. I Ličanin, i Hrvat, i Slovenac, i Vojvođanin, i svi ostali, pokazali su u ovome ratu jednu nisku mržnju na zemlju slobode… Hrvati koji ne izilaze iz vanrednih režima, opljačkani i degradirani i pred Bečom i pred Peštom, pucali su na svoj Istok, a Ličanin, koji u Austriji može biti samo pandur ili poderani iseljenik, branio je svoga gosu… Umesto da na austrijsku objavu rata Srbiji odgovore krvavim nezadovoljstvom, austrijski Sloveni pošli su na Srbiju s ropskom mržnjom…“
Izvor: izzemljeisveta.com
