Мира Алечковић (Нови Сад, 2. фебруар 1924 — Београд, 27. фебруар 2008) је била српска књижевница и песникиња. Славна попут Десанке Максимовић, којој је била једна од најбољих ученица и њена врло блиска пријатељица, до краја Десанкиног живота.
Дипломирала је на Катедри за општу књижевност и славистику у Београду, а потом завршила и вишу Фушеову школу при Сорбони. Била је полиглота и говорила је чак десет страних језика: француски, немачки, енглески, руски, италијански, пољски, чешки, македонски, словеначки и словачки.
Написала је око 30 књига за децу, и око 20 књига за одрасле — поезије и прозе. Њена поезија је дубока, мисаона и упечатљива, у којој се бавила питањима смисла, живота и смрти, као и увек неизбежне љубави. Књиге поезије за одрасле садрже лирске песме које су неоправдано заборављен и запостављен део њеног богатог стваралаштва.
Овога пута за вас издвајамо песму “Хаљина” у којој се, већ на прво читање, свака дама тајно проналази.
Нико на њој не види твоје руке
када пролазим улицом.
Нико на њој не види твоје прсте
кад је вратим кући.
Малено дугме је опет ушивено,
и закопчани сви снови високо до врата.
Ја ову хаљину нежно скидам,
ја ову хаљину пажљиво облачим:
Она за мене моћ мађије има.
Волела бих да твоје руке на њој
могу да покажем свима.
Опанак
