Добрица Јевремовић из Деспотовца је сточар, пчелар, воћар, прави пољопривредник. Сезона бербе шљива је при крају и, како је истакао за магазин Агробизнис, шљива је добро родила. Добрица поседује 700 стабала шљиве, сорта црвена ранка је најзаступљенија, а има и чачанску родну, и све иде за ракију. Ове године, како каже, биће рода око 20 тона.

Липовица: Српско село ког походе туристи из целог света због недирнуте природе и еко-туризма

– За чачанску родну стручњаци кажу да је најбоља од свих које су створене у чачанском Институту за воћарство. Крајем августа дозревају тамноплави јајасти плодови ароматичног мириса и доброг квалитета, тежине око 30 грама. Сорта је изузетно захвална за гајење, истиче Добрица за АгроБизнис и наставља: – Имам и један стари засад од 150 стабала шљива које су доста старе, а остале су око 10 година старе и сада дају најбољи род.

– Најбоља ракија се пече од аутохтоних старих сорти шљива. На првом месту то је црвена ранка, затим трновача, црношљива, белошљива, метлаш. За ове сорте је карактеристична већа толерантност на све болести шљива у односу на интродуковане и новостворене сорте.”

Шта је битно за добар плод?

Добрица истиче да је примена агротехничких мера веома битна и утиче на принос и квалитет плода. Редовно ђубри стајњаком, обавезно кречи стабла. Уколико се не изврши адекватна резидба, долази до последица по саму биљку, што утиче и на принос и на квалитет рода.Корективном резидбом могу се опоравити и засади шљиве стари више од десет година, који након неког времена могу да остваре и пуну родност.

Село Медвеђа крај Деспотовца спајало је Дунав са Босфором: Данас броји 299 кућа, а у време Римљана овуда је пролазио главни пут Балканског полуострва

– Често произвођачи умеју да веома благо, лако и мало одрежу одн. скину родних елемената са биљке да би добили већи принос. Самим тим биљка се оптерети у тој години па изнесе већи принос, али у следећој години имамо значајно мањи број цветних пупољака јер током лета, када се врши диференцијација цветних пупољака, биљка буде сувише оптерећена родом па следеће године имамо мали и често принос који није економски оправдан, а деси се и година да немамо уопште приноса – навео је Добрица за Агробизнис.

– Често произвођачи умеју да веома благо, лако и мало одрежу одн. скину родних елемената са биљке да би добили већи принос. Самим тим биљка се оптерети у тој години па изнесе већи принос, али у следећој години имамо значајно мањи број цветних пупољака јер током лета, када се врши диференцијација цветних пупољака, биљка буде сувише оптерећена родом па следеће године имамо мали и често принос који није економски оправдан, а деси се и година да немамо уопште приноса – навео је Добрица за Агробизнис.

Како се првилно пече ракија?

Као и свака ракија, прави се тако што долази до врења комине (кљука, цефре, џибре), а онда и његове дестилације. Ракија се добија путем дестилације у казану за печење ракије при чему се два пута дестилише. После прве дестилације се добија тзв. “мека” ракија, а после друге “препеченица”. Мека ракија се користи за кување “Шумадијског чаја”, а препеченица као пиће.

– Само ћу истаћи, моја ракија је добра зато што је правимо од најквалитетнијег воћа, уз максималне хигијенске мере, традиционални начин производње ракије комбинујемо са савременим технолошким достигнућима. Уз контролисан процес ферментације, добар казан, квалитетну дестилацију и бурад, добијате ракију која осваја награде – каже Јевремовић за Агробизнис.

Ако вам је лоше, попијете мало ракије: Моћни лек који лечи ових 10 тегоба

Они који би да се увере у Добричину причу да је његова ракија доброг квалитета то могу учинити у ресторану “Миленијум”, чији је Добрица власник.

Агробизнис магазин / септембар 2018 / Година IX / Број 91

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име