Nikola Tesla je te 1892. godine, posle održanih predavanja u Londonu i Parizu – od februara do aprila, hitno doputovao u Gospić, kako bi se oprostio od svoje majke Đuke, koja je bila na samrti. Posle sahrane, posetio je Zagreb. U Budimpešti ga je dočekala delegacija grada Beograda, Velike škole i Srpskog inženjerskog društva sa molbom da poseti Beograd.
Dolazak slavnog naučnika u prestonicu Kraljevine Srbije 1. juna 1892. godine za Beograd i Beograđane bio je nezaboravan i izuzetan događaj. A, Tesla se, okupiran svojim naučnim radom i pronalascima, u srpskoj prestonici zadržao samo 31 sat.
Odlikovan je (naknadno) Ordenom Svetog Save drugog stepena, video se sa kraljem Srbije Aleksandrom Obrenovićem, a posetio je i Narodni Muzej i Veliku školu, gde se obratio studentima i profesorima. Susreo se i sa pesnikom Jovanom Javanovićem Zmajem čiju je poeziju, kako je rekao, “kada mu je bilo najteže u Americi i kada je bio od svih odbačen i neshvaćen, s gorkim suzama čitao”. Kao već svetski priznat naučnik, Tesla je imao posebnu poruku za srpski narod. U ovoj poruci nedvosmisleno je potvrdio kom narodu pripada. U hotelu “Imperijal” bio je priređen svečani ručak u Teslinu čast, a posle ručka Tesla je posetio i Veliku školu, obišao njene kabinete i Muzej. Rektor, Nikola Alković održao je pozdravni govor, a Tesla je pred okupljenim studentima, sa oduševljenjem ustao i rekao:
„Svoju radost, koju ja ovoga trenutka osećam, ja ne umem da vam iskažem, ali se radujem što mogu ovom prilikom da pred vama, mila braćo, izrazim svagda svoje najmilije zadovoljstvo, da sam bio i da vazda ostajem samo Srbin i ništa više… Dešava se, gospodo, da čovek, udaljen od svoje otadžbine, zanet poslom kakvim se ja zanimam, po katkad smete s uma svoje ime, svoju narodnost i svoju otadžbinu. Ali toga, gospodo, kod mene nikad nije bilo, a nadam se da i neće i ne može ikad ni biti. Ako se ja i ne nalazim među vama, da kao i vi što više privredim na oltar srpske misli, ja radim drugi posao, na drugi način proslavljam ime srpsko, i na drugi način radim i trudim se, da koliko mogu i ja što korisno privredim svome narodu i svojoj miloj braći. I ako ima kakve slave i zasluge za čovečanstvo, da se pripiše mome imenu, to ta počast više pripada srpskom imenu, srpskom narodu iz čije sam sredine ja ponikao.“
Dalje je Tesla okupljenima govorio o „iskonskoj borbi naših predaka na Kosovu“, i zahvalio im sledećim rečima: „Braćo i drugovi! Hvala vam na tolikoj pažnji i odlikovanju. U vama gledam ja mlado Srpstvo, koje ima da radi na opštem zadatku sviju Srba. Vi ste budućnost Srpstva. Ja sam – kao što vidite i čujete – ostao Srbin i preko mora, gde se ispitivanjima bavim. To isto treba da budete i vi, i da svojim znanjem i radom podižete slavu Srpstva u svetu.“
