Посетите природњачку збирку Музеја Срема: Фосил дивљег јелена са распоном рогова од 4 метра заштитни знак ове поставке

0
242

Природњачка збирка је једна од 4 главне поставке које су представљене у Музеју Срема. Заједно са историјском, етнолошком и археолошком поставком чини јединствену целину која посетиоце на посебан начин враћа у далеку прошлост.

Ове године природњачка збирка Музеја Срема обележава два важна јубилеја. Један је 75 година од почетка сакупљања природњачког материјала, а други је 25 година од званичног оснивања природњачке збирке у оквиру Музеја Срема.

У природњачкој збирци су представљени минеролошко-петролошки део који обухвата разне врсте стена  и минерала који су везани за територију Фрушке Горе.

Други је палеонтолошки део, који је представљен остацима фауне из периода Панонског мора. Последњи, можда и најзанимљивији је археолошки део где су изложени скелетни остаци дивљих и домаћих животиња пронађених на локалитетима Сирмијума и средњовековне Митровице којим је обухваћен период од II до XVI века.

Материјали и предмети који су изложени у овој поставци обухватају историјски период који датира пре 1,7 милијарди година.

Најинтересантнији део ове природњачке збирке представљају фосилни остаци дивљег јелена.

Pročitajte i  Паљење петровданских лила - обичај уочи Петровдана ког чувају малобројни српски домови

„Мужјак џиновског јелена је једини споменик природе који датира још од пре 7000 година. Нјега су 1958. године извукли рибари рибарским мрежама код села Мартинци.

Овај примерак џиновског јелена је 1968. године добио златну медаљу на Међународној изложби лова и сајму лова и риболова у Новом Саду“- увела нас је у причу Драгана Недељковић палеонтолог и музејски саветник.

Године 1972. године предмет се предаје покрајинском Заводу за заштиту природе на чување и конзервацију. Због изузетне очуваности, али и због значаја за палеонтолошка истраживања, 1973. године је заштићен законом као јединствен споменик природе.

На територији бивше Југославије није постојао ниједан други сличан палеонтолошки предмет, као што ни сад у Србији не постоји ниједан предмет који је законом заштићен сем овог џиновског јелена.

У току 1985. године споменик је поново враћен у Музеј Срема, када је по други пут био изложен на Међународној изложби лова и сајму лова и риболова у Новом Саду. Све до 1994. године предмет је био задржан у покрајинском Заводу за заштиту природе, када је трајно враћен и смештен у Музеј Срема.

Pročitajte i  Судбина НЕ ПОСТОЈИ, постоје само наши избори: Светац објаснио свима који се жале на тежак живот!

„На природњачкој поставци је тренутно изложен оригинални примерак џиновског јелена. У плану је израда реконструкције рогова на гипсаном одливку. Када се заврше радови на роговима, предмет ће поново бити изложен и то са распоном рогова од 4 метара што ће у многоме допринети на атрактивности и значају саме поставке“- објаснила је Недељковићева.

Џиновски јелени висине гребена око 2 метра, тежине око 800 кг, распон рогова око 4 метра, живели су на простору Европе у периоду од пре око 400 000 година.

Преживели су ледено доба јер су били отпорни на животне услове и изумрли су пре око 7000 година.

Били су представници степског биотопа, насељавали су степска подручја и широке речне долине. Зато се сматра да су поред реке Саве имали одличне услове за живот. Насељавали су и шумарке са ниским растињем на ободима Фрушке горе, али им распон крила није омогућава да се крећу кроз типичне шуме.

Pročitajte i  Сећање на жртве: 80 година од стравичног усташког злочина у Богородичиној цркви у Глини

Џиновски јелени су били савременици праисторијског човека и имали су изузетан значај за палеолитске ловце.

Фосил дивљег јелена са распоном рогова од 4 метра

Претпоставља се да овај примерак припадао одраслом, али млађем мужијаку дивљег јелена.

Поред мужијака дивљег јелена, своје место у природњачкој поставци је обезбеђено за лобању женке дивљег јелена. Она је извучена из корита реке Саве 2014. године када су је рониоци ронилачког клуба „Жута фока“ поклонили Музеју Срема.

„Изузетно редак примерак који има велику научну вредност, не само у Србији, већ и ван њених граница. Лобања женке дивљег јелена које се налази у Музеју Срема је веома очувана, и на простору целе Европе се може наћи само пар примерака ове животиње“ – закључује Драгана Недељковић.

У природњачкој збирци су изложени и многи други занимљиви предмети који су вредни подједнаке пажње као и фосили мужијака и женке дивљег јелена.

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име