Vedrog duha, vitalna starina i veliki humanista na kraju poručuje mladima da su znanje i rad najveći kapital
Aleksandar Stojanović koji je ovih dana napunio 100 godina poslednji je leskovački terzija. Radio je i stvarao više od 50 godina. Svakodnevne šetnje, nega cveća, zdrav obrok recept su za dobro zdravlje i dugovečnost.
Iglu i srmu ostavio je pre pola veka. Nošnja koju je izrađivao Aleksandar Stojanović nekadašnji leskovački terzija odlazila je širom zemlje ali i Evrope. Ove jeleke, anterije, pojaseve koje ponosno pokazuje pokloniće Narodnom muzeju.
– Volja, volja, volja i sve nastaje. Ja sam sve sa voljom radio – kaže Aleksandar Stojanović.
Radio je od svoje desete godine. Kaže često i po 20 sati dnevno. Stekao je dosta i za sebe i potomke. Rada se ne odriče ni u stotoj. Uz fizičku aktivnost ima još saveta za dugovečnost.
– Posna hrana dug život, rano ležanje, rano ustajanje – kaže Aleksandar za RTS.
Samoća mu teško pada zato se raduje svakom susretu sa Slavoljubom Karabegovićem čiji je deda bio terzija. Porodično prijateljstvo traje 6 decenija.
– Funkcioniše fenomenalno. Njegova memorija je neopisiva. On će vam danas moći recimo da objasni šta je bilo pre 90 godina – kaže Slavoljub Karabegović, Aleksandrov prijatelj.
U svom veku gospodin Aca preživeo je što šta. Ratove, zemljotrese, poplave. Kad god je trebalo pomagao je narodu i crkvi u koju obavezno odlazi na svoj rođendan.
– Kad je bio zemljotres u Skoplju ja sam sam dao 20 hiljada dinara. Odneo sam u opštinu, dali su mi priznanicu. Dao sam i kola na raspolaganje, ganc nova. Samo što sam kupio kola – dodaje Aleksandar.
Vedrog duha, vitalna starina i veliki humanista na kraju poručuje mladima da su znanje i rad najveći kapital.
(RTS)