Mrtvi su svuda i svagda smatrani nekom vrstom viših sila ili polubogova, kao što su grčki Heroji i rimski Lari i Penati.
Takva je bića poznavala i stara slovenska religija. Za ta bića navodi se dugačak niz imena od svih slovenskih naroda, a među njima je i srpski sjen, sjenovik i bugarski stopan.
Najstarije i najraširenije je ime ded u raznim oblicima kod svih Slovena, iz čega se vidi da se pod tim bićem ima razumeti jedan od pokojnih predaka.
Ta bića mogu kući doneti i dobro i zlo, prema tome kako se hjihovo živo potomstvo prema njima ponaša, da li ih pazi ili ih zanemaruje. A pažnja se sastoji u prizivanju i odvajanju jela i pića za njih.
