Milo dečje lice, veliko srce dečaka koji se vratio na neprijateljsku teritoriju jer je zaboravio svog psa, inspirisali su Dajanu Petrović da mu posveti pesmu
Slobodan Stojanović (12) krvnički je ubijen u julu 1992. godine u naselju Kamenica kod Zvornika. Njegovo telo pronađeno je u jami u zaseoku Bajrići u Novom Selu kod Zvornika, a identifikovan je DNK analizom.
Telo dečaka pronašao je patolog u jami kod sela Donja Kamenica u starom plavom radničkom mantilu zajedno sa nekoliko ubijenih Srba. U gornjoj vilici nije imao šest prednjih zuba koje su mu izbili. Stomak mu je bio rasporen u obliku krsta, Elfeta mu je sekla ušli, a na kraju i pucala u slepoočnicu iz neposredne blizine.
Dečak je nastradao nekoliko dana nakon što je njegova porodica pobegla kod kumova u zaselak Dženarike. Mali Slobodan se setio da je zaboravio svog psa. Dok su svi spavali iskrao se i vratio po Lesija. Preplašenog Slobodana uhvatila je Albanka, skinula ga i zverski ubila.
Svirepo ubistvo potreslo je ceo Balkan i ni danas nije zaboravljeno. Slobodanovo lice većina Srba sada zna da prepozna, a mnoge ono prati.
Milo dečje lice, veliko srce dečaka koji se vratio na neprijateljsku teritoriju jer je zaboravio svog psa, inspirisali su Dajanu Petrović da mu posveti pesmu.
Ovo su stihovi koje mu je uputila.
Slobodanu Stojanoviću
Ako sam već morao otići
I zaboraviti gde sam se rodio
Zaboraviću i gde sam prohodao i progovorio
Zaboraviću i staze i nebo
Dvorište i cvet
Ceo truležni svet…
Ali kako da zaboravim najboljeg druga
I psa?
Čuješ li oče, rekoh,
Zaboravili smo psa…
Ostao je na lancu svezan.
Zaboravio sam svoga psa…
I šta će sad s njim da se desi?
Zaboravio sam da zagrlim,
Da odvežem Lesi.
Ako sam mogao zaboraviti svoga psa
Zaboraviću i da je rat,
Zaboraviću
U slepoočnicu uperenu pušku
I nož pod grkljanom.
Zaboraviću im:
Kako su mi krstoliko dubili trbuh
Jer su me u Hristove rane obukli,
Pa vaskrsli.
Oprostiću im sve do zaborava
Samo da odvežem psa
Da mu svoj komad hleba prelomim
Da ga zagrlim,
Da mi oprosti što je zbog mene
umalo na lancu stradao.
Da ga odvežem da budemo slobodni
Prijatelji do smrti odani.
U februaru prošle godine, svedok Tužilaštva BiH u sudnici je rekao da mu je Elfeta Veseli potvrdila priče koje je ranije čuo kako je ubila dečaka.
Mustafa Tučić je naveo da je sredinom oktobra 1992. godine otišao u Tuzlu, te da je čuo priče da je dečak ubijen u Bajrićima i da je to uradila Veseli. Svedok je rekao da je sreo Veseli i pitao je jesu li istinite priče.
– Ona je ućutala i stala. “I oni su meni ubili oca i brata. Ja sam izbezumljena”, rekao je Tučić.
Nakon što mu je Tužilaštvo predočilo zapisnik u kojem je izjavio da je upitao Veseli je li ubila dečaka kao što se priča, na šta je ona odgovorila sa: “Jesam, hoću, i oni su meni ubili brata i oca” – svedok je odgovorio “da je to to”.
Apelaciono veće Suda BiH drugostepenom presudom povećalo je u decembru Elfeti Veseli zatvorsku kaznu sa 10 na 13 godina za ubistvo Slobodana Stojanovića 1992. na području Zvornika.
Telegraf
