Некадашњи новинар НИН-а и генерални директор Танјуга, Лука Мичета, чувен је по својим биографијама српских владара. Према његовој дводелној и како сам каже можда и најобухватнијој биографији Црног Ђорђа, требало би разумети пре свега период у ком је Карађорђе живео, али и то да није све било онако као што ми мислимо. О вожду Ђорђу Петровићу речено је и написано много тога, али увек понешто остане недоречено и нејасно из његове биографије.
“Ми врло често митску стварност доживљавамо као историјску. А то није тачно. Карађорђе је био велики дипломата. Он је о љутом јаду забавио 10 великих везира Отоманске империје, три султана – Селима III, Мустафу IV, Мухамеда II… водио преписку са Наполеоном, руским царем Александром I, аустријским царем Францом I”, прича Мичета. Према његовим речима невероватно је како један такав човек у једном тужном амбијенту где влада непојмљиво насиље “успева да пронађе људе попут Радета Вучинића који зна француски и кога ће послати код Наполеона.”
“Карађорђе је имао изузетан осећај за државу, он је хтео да прави државу. Колико је тешко Карађорђу види се на примеру Марије Антоанете. Њој су одрубили главу у то време у Француској. Шта је онда могао да очекује један мали устанички вођа на Балкану одсеченом од света”, истиче Мичета у гостовању на “Хепи” телевизији.
Познато је да је Карађорђе убио и оца и брата. Мичета открива праву позадину ова два убиства у породици Петровић: “Они су кренули да беже у Аустрију, њих 30-40, и Карађорђев отац се уплашио и хтео да се врати. Рекао је својој жени Марици – “Ми се враћамо”. Она није хтела јер је желела да буде уз децу. Отац Карађорђев је онда рекао да ће их све пријавити. Марица је саветовала Карађорђу да га убије јер боље да он један страда него нас 40″, испричао је Мичета.
О томе шта се десило са вождовим братом, Мичета каже да је то био специфичан случај: “Морамо да схватимо да је то време непојмљивих злочина, посебно над женама. Са данашњег аспекта савремен човек то не може да разуме. Један од великих мотива Карађорђа да се дигне против дахија и Османлија је било то насиље када су ударали на образ женама. У једном тренутку Карађорђе је имао магазу у којој је трговао и рекао је брату Маринку – “Остављам ти пуну магазу, ти ово продај…” Кад се вратио магаза је била празна, а пара није било. Веома је био љут на брата. Онда се појавила једна жена и рекла – “Чекај, ми се боримо против турског зулума а твој брат је ударио на образ моје кћери”. И Карађорђе узме конопац и баци Дукићу (посилном) конопац да овај пребаци преко уже… Овај узме конопац и намерно промаши да би Карађорђа прошла љутња, да не би убио брата. Намерно промаши и други пут. У том Карађорђе узме кубуру, а био је најбољи стрелац Првог српског устанка… Дукић је тада видео да нема више шале, пребацио је конопац и тако обеси брата Маринка”, каже Мичета.
Он даље објашњава да постоји легенда о томе како је вожд посетио мајку после убиства брата: “Наводно је Карађорђе дошао и питао мајку: “Шта би ти урадила човеку који је то и то урадио … Она је рекла да је за тако нешто вешање. Тад јој рече да погледа кроз прозор… У том тренутку је видела обешеног Маринка… Али да се зна да је Карађорђе суровостима прилазио само кад је морао да заштити то мало правде које је остало”, рекао је писац.
О убиству Карађорђа, Мичета каже да вождова глава није морала да падне: “По мом суду та глава није морала да падне. Али та одлука да се убије вожд Карађорђе је једна од најтежих и најмонструознијих одлука које су донете у српској историји”, закључио је Мичета.
Курир, Хепи ТВ
