Празник Сретење Господње је један од најсвечанијих празника хришћанства. По јеврејском закону, свако дете је доношено у храм 40 дана после рођења. Четрдесети дан по рођењу Исуса Христа, Дева Марија са Јосифом одлази у Јерусалим у храм Божији, носећи младог Христа, да испуни двоструки Господњи закон, да се очисти од порођаја и да представи Господу своје новорођенче које је Симеон Богопримац примио на руке.
Овај празник је од суштинске важности за хришћанство јер указује на први сусрет Спаситеља Исуса Христа са људима.
Сама реч “сретење” означава сусрет. Празник Сретења слави на четрдесети дан од Божића, а односи се на догађај из Јеванђеља по светом Луки. У хришћанству се верује да празник Сретење симболише не само сусрет Богочовека са људима, већ и сусрет душе са Богом.
Предање каже да су првом уласку Исуса Христа у храм у Јерусалиму присуствовали и фарисеји и о томе обавестили цара Ирода. Уверен да је то нови јеврејски цар, како су најавили пророци са истока, цар Ирод је наредио да се Исус убије, после чега је поубијано 14.000 мушких беба његовог узраста. Захваљујући упозорењу анђела божјег, Богородица је са малим Исусом отишла у Мисир и тако га спасла.
Према народној традицији сматрало се да на Сретење долази до сусрета зиме и пролећа. Од овог тренутка мразеви попуштају, а природа се припрема за долазак лета.
Према народном веровању, ако на Сретење осване сунчан дан, а медведи изађу из јазбине, уплаше се своје сенке и врате се на спавање, зима ће потрајати још 6 недеља. Ако је дан облачан, медведи неће видети своју сенку и неће се вратити у јазбину, што означава крај зиме.
Дан Сретења 1804. године пресудан је за историју српског народа, јер је тог дана Карађорђе подигао Први српски устанак.
На Сретење, 1835. године донет је Сретењски устав, први демократски устав Србије.
Од 2002. Сретење је Дан државности Републике Србије.
