Данас славимо икону Пресвете Богородице Достојно јест и чуда које се десила пред њом у време патријарха Николе Хрисоверга (983-996). То чудо састоји се у овоме:
Једне ноћи монах читао канон Богородици и певао, Честњејшују у келији манастира Пантократора званој сада “Достојно јест”. Старац његов беше отишао на Kареју. Наједанпут се јави у цркви човек и поче певати: Достојно јест. Та песма била је дотле непозната у цркви. Монах чувши ту песму, буде сав узбуђен, како због садржаја, тако и због дивног небесног појања. “Kод нас овако певају,” рекне странац монаху. Хтедне монах да има ту песму написану и донесе једну плочу, на којој странац прстом исписа песму као по воску. И наједном га нестане. Тај странац био је архангел Гаврил. Плоча она пренета је у Цариград, а песма и до данас остала у цркви.
Молитвом усрдном гони ц душе таму,
У том дође монах, ничим необичан
Стаде и он пјети, ко пјенију вичан.
Тада први инок поче „Честнјейшую”
Мајку Божју славећ, мајку Славнјейшую.
Чудни гост му рече о том славопоју:
— Kод нас, рече, другче ову песму поју,
Ми не почињемо као ти што поче.
Него са „Достојно”, преподобни оче!
И целу му песму „Достојно” изусти,
Инок се стараше да реч не упусти.
— О мој врли брате, сада лакше дишем
Од те твоје песме, дај да је запишем!
Но оловке нема, нема ни хартије.
Храм — место молитве а не писаније!
Тада гост поноћни храм осени крстом
И писати поче по камену прстом.
По камену писа ко по воску меку,
Зачуди се инок овоме човеку.
Kо си? — пита инок необичног госта.
Име ми је Гаврил, то нек ти је доста.
У томе га неста. Инок са ужасом
Архангела позна под монашком расом.
То што он написа, нико не избриса —
Напуни се црква небесног мириса.
Обратите јој се овим речима
Ο, Пресвета и Премилостива Владичице Богородице! Клањамо се светој икони Твојој и смерно Те молимо: послушај глас мољења нашег, погледај жалости и недаће наше! Љубављу пребогата Мајко, притекни у помоћ нама беспомоћнима и умоли Сина Твога и Бога нашег да нас по човекољубивој милости Својој не погуби због безакоња наших. Од љубави и доброте Његове испроси нам, Владичице, телесно здравље, спасење душа, живот миран, земљу плодоносну, ваздух чист и благослов са висине за сва добра дела и подухвате наше. И као што си некада погледала на смерно славословље и појање послушника атонског пред пречистом иконом Твојом и послала му Ангела да га поучи песми којом Те Ангели славослове, тако и сада прими усрдно молитвословље наше које Ти приносимо, Царице Свеопевана!
Пружи ка Богу богоносне руке Своје на којима си Богомладенца Христа носила и умоли Га да нас избави од свакога зла. Покажи нам, Богородице, милост Своју: болесне исцели, жалосне утеши, невољне помози и удостој нас да живот свој побожно окончамо, да непостидан крај хришћански задобијемо, да Небеско Царство наследимо материнским заступништвом Твојим пред Тобом Рођеним, Христом Богом нашим, Коме приличи свака слава, част и поклоњење са Беспочетним Оцем и Пресветим Духом сада и увек и у векове векова. Амин.
