Običaji na Svetu Petku: Prepodobna mati Paraskeva vernicima se prikazuje kroz snove, što je poseban znak

0
5666

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju praznik Prepodobne mati Paraskeve – u narodu poznat kao Sveta Petka.

Dan njenog upokojenja obeležen je podebljanim crnim slovom i predstavlja ne samo veliki hrišćanski praznik, već i jednu od najraširenijih krsnih slava u srpskom narodu, a mnogi vernici je smatraju svojom zaštitnicom (posebno žene, deca i stari) i slave kao preslavu (drugu krsnu slavu) po svim slavskim običajima.

Ova slavna i kod Srba veoma poštovana svetiteljka je zaštitnica žena, koja je pomagala bolesne i siromašne. Vernici joj se obraćaju molitvom za pomoć i spas od bolesti i drugih životnih nevolja. Pored hramova Svete Petke često se nalaze izvori lekovite vode koju ljudi uzimaju verujući da će im zalečiti rane i zaštititi ih od bolesti.

Koliko danas znamo o životu ove svetiteljke

Pročitajte i  Slavimo Svetu Petku: Pomolimo se svetiteljki na OVAJ način i sve naše molitve će biti uslišene

Krajem 10. i početkom 11. veka, pre podele hrišćanstva, živela je Sveta mati Paraskeva. Rođena je u Epivatu, kod Kalitrakije u Maloj Aziji, a prema zapisima srpskog svetog vladike Nikolaja Velimirovića, poreklom je Srpkinja. Na ikonama je predstavljena u monaškoj odeći sa krstom u ruci, jer je vodila strog monaški, pustinjski isposnički život.

Mnogo godina je provela u pustinji, u isposništvu, kada joj se javio anđeo i usmerio je da širi Hristovu veru. U doba pozne starosti poslušala je glas anđela, ostavila pustinju i vratila se u Epivat. Tu je poživela još dve godine u neprestanom postu i molitvi.

Prepodobnu mati Paraskevu proslavila su i mnogobrojna čuda koja je, kako kažu verovanja, učinila posle upokojenja, a prema rečima vernika čini ih i dan danas.

Nakon što se, prema predanju, svetiteljka u snu javila nekom Georgiju i Jefimiji, hrišćani iz Epivata pronašli su njene mošti i preneli ih u hram Svetog Petra i Pavla. Njene čudotvorne mošti prenošene su od tada mnogo puta. U Carigrad, pa u Trnovo, a onda su opet vraćene u Carigrad, pa odatle u Beograd. Sada se njene mošti nalaze u rumunskom gradu Jašiju.

Pročitajte i  Svi sanjaju da čuju ove reči u starosti: Srpski pesnik opisao je kako se voli za ceo život

Na grobu Svete Petke, kako kaže legenda, događala su se razna čudesa. Pored njenih moštiju u Jašiju vernici se najviše mole za isceljenja od raznih bolesti, spas od opasnosti, ratova, surove smrti…

Običaji koje morate ispoštovati na njen dan!

Sveta Petka se vernicima, prema brojnim prikupljenim svedočanstvima, javlja noću u snu, ali i na javi, pri čemu je najčešće vide kao “ženu u crnom plaštu” (dok se Moldovlasima javlja češće u beloj odeći). Prepodobna Mati Paraskeva ih obično teši i blaži ako joj ukazuju poštovanje i posećuju njenu crkvu. Ponekad im donosi vesti o ozdravljenju, ali istupa i kao vesnik propasti i opominje što krše post petkom ili što rade nedeljom.

Pročitajte i  KUMOVA SLAMA: Simbolizuje značaj kuma u životu i predstavlja mesto po kome se kreću duše umrlih na putu ka onome svetu!

Iako nije crveno slovo, Sveta Petka Trnova je veoma poštovana u pravoslavnoj veri i naročito kod Srba. Zbog toga danas ne valja raditi teške kućne poslove, ali ni mesiti hleb, prati veš ili se baviti ručnim radovima.

Ova svetiteljka se javlja i upozorava svoje vernike uglavnom kroz snove. Svetu Petku, na njen dan, 27. oktobra mnogi prizivaju u pomoć, paleći tamjan i zalivajući slavski hleb crvenim vinom, pominjući u molitvama Petkovicu ili Pejčindan. Potom popiju vodu sakupljenu s izvora uz manastire posvećene njoj. Ta se voda naziva adžijazma.

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime