Милош и Виктор имали су сасвим другачије планове за будућност када је први постао програмер, а други дефектолог. Снови о идеалном занимању одвели су их далеко од њихове струке – у пекарски занат!
Решили су да се уортаче, опашу кецеље, узму оклагије у руке и створе јединствену пекару у српској престоници која се издваја у мору других.
Један од власника пекаре Милош Мијић, каже да је посао толико добро кренуо да су већ после шест месеци почели да зарађују. Претходно су прва три месеца били у минусу, а наредна три на нули.
– Ја сам завршио електротехнички факултет, а мој колега Виктор је по занимању дефектолог. Схватили смо да је и боље што су нам занимања била далеко од пекарских, јер да смо класични пекари, имали бисмо класичну пекару и утопили бисмо се међу хиљаду других. Следећа разлика између нас и њих је што се пекаре углавном труде да направе што јефтиније пециво, а самим тим и неквалитетно. Ми правимо тако добре, укусне и квалитетне кифлице као што би бака правила за госте који јој долазе после две године – каже Мијић, сувласник пекаре и посебно истиче да у сваком послу треба бити професионалан и оригиналан.
Квалитет њихових пецива сам себе продаје, тако су Милош и Виктор срећни што нису морали да праве компромисе кад је реч о квалитету. То их је сврстало у сам врх пекарских предузетника који данас запошљавају 50 људи.
Оно што ову пекару сврстава у јединствене у Београду је и то што су почели да раде доставу на кућну адресу, наручивање преко кол-центра, као и да кифлице пакују у специјално дизајнирану термоизолациону амбалажу.
Аутор: Silvija Slamnig
