Tokom puta u Izrael 1992. godine, Drosnin je naišao na kod nakon što se susreo sa matematičarem Elijahuom Ripsom koji je tada istraživao različite algoritme koji su služili za dešifrovanje šifrovanih tekstova.
Drosnin je u svojoj knjizi naveo da u Bibliji postoji kod koji predviđa budućnost i događaje na Zemlji koji zavise od našeg delovanja. On je takođe naveo da su mnogi slavni atentati predviđeni u Bibliji.
Godine 2002. objavio je još jednu knjigu pod nazivom The Bible Code II:The Countdown (Biblijski kod 2: Odbrojavanje), a zatim je 2010. godine objavio još jednu knjigu pod nazivom The Bible Code III: Saving the World (Biblijski kod 3: Spašavanje sveta).
Pisac je u brojnim intervjuima naveo da je prvo bio skeptičan oko postojanja navodnog koda u Bibliji, ali da je shvatio koliko su važne te informacije zahvaljujući referencama o ubistvu izraelskog premijera Jicaka Rabina koje se dogodilo 1994. godine uprkos Drosninovim upozorenjima.
Kritike Drosninovog rada su različite. Neki kažu da je on zaista pronašao nešto dok drugi tvrde da kod koji je otkrio ni na koji način ne predviđa budućnost. Mejnstrim stručnjaci tvrde da je Drosnin pogrešno preveo mnoge reči sa hebrejskog.
Skeptični matematičari tvrde da Drosninova tehnika može da se primeni na gotovo bilo koji tekst i da se u svakom od njih pronađe neki “skriveni kod”.
S druge strane, pobornici njegove teorije tvrde da bi iz ovih kodova čovečanstvo moglo da otkrije velike tajne o budućnosti.
Zapravo, do 3. veka se nije znalo koji tekstovi dolaze iz Biblije, a koji ne. Tek Saborom u Nikeji 325. godine je određeno koji tekstovi pripadaju Bibliji, a koji ne.
Prema jednoj legendi, četiri odabrana teksta su sletela na oltar, a prema drugoj, sveti duh je posetio Niku u obliku goluba i šapnuo biskupima koji tekstovi su pravi.
