У време када су дискотеке у Европи постојале само у Паризу, Лондону и Милану и Београд је добио своју дискотеку.
Отворена у подруму Дома Јеврема Грујића, српског министра и политичара из 19. века, тик до Атељеа 212, била је прва дискотека на потезу од Трста до Владивостока.
Лазар Шећеровић, Грујићев директан потомак, један је од неколико људи заслужних за покретање дискотеке и човек по коме је добила име – дискотека Код Лазе Шећера.
Идеја да и Београд добије своју дискотеку настала је 1967. године, а потекла је од Саше Николића, Београђанина који је студирао у Паризу.
– Његову идеју прихватили су мој брат Милан Шећеровић и друг Брана Самарџић, а како је отварање приватног локала у то време била немогућа мисија, Николићев отац, који је радио на кошаркашком игралишту Црвена звезда, помогао нам је и дискотеку регистровао као Друштвени клуб Кошаркашког клуба Црвена звезда. Није имала име, али је убрзо прозвана „Код Лазе Шећера”, јер сам ја био тај који је доводио главно друштво и правио атмосферу – прича Шећеровић за Блиц.
Дискотека је врло брзо изазвала велико интересовање.
– Она је демократизовала забаву. Девојке су сада могле да дођу саме, са другарицом и сестром, да играју и да се лепо проведу. Није морао да их прати дечко или брат. Први пут се није плесало у пару. Била је то права револуција – додаје Шећеровић.
На отварању је био културни крем Београда – Мира Траиловић, Јован Ћирилов, Иван Табаковић, Душан Матић…
– У дискотеци су лансирани модни трендови и слушале су се најновије плоче снимљене у Лондону и Паризу. Када сам у јуну отишао у Лондон, мелодије које су код нас свирале тамо још нису стигле, или су тек постајале популарне, попут чувене групе „Прокол Харум” и нумере „Ноћи у белом сатену”. Имали смо прве диск-џокеје, и свако вече је био парти на коме се ђускало. Правили смо мини модне ревије и изложбе младих уметника – каже Шећеровић.
Радно време је било чедно, од пола седам до један иза поноћи. Улаз се симболично наплаћивао, постојале су и чланске карте.
– Ипак је пресија власти и штампе која је писала да се ту квари омладина била неиздржива и после годину дана смо затворили дискотеку. Али када би у Београду боравиле светске звезде, интелектуална и културна елита, овде бисмо за њих правили приватне партије – напомиње наш саговорник.
Тих шездесетих година 20. века у медијима се о ширио глас о дискотеци као „субверзивном, буржујском леглу наше омладине инфициране Западом”. Новине су једном приликом пренеле вест да су „службеници Секретаријата унутрашњих послова” видели да се један пар у дискотеци „Код Лазе Шећера” – љуби.
Гошће дискотеке су биле најшармантније и најзгодније београдске девојке и најпознатији београдски шмекери. Многи су се ту упознали, и ево већ су више од 40 година остали у браку.
Станари зграде на броју 15 бунили су се због рада дискотеке, писали жалбе… а на госте сипали воду из кофа и бацали ђубре! Општина је организовала и састанак на којем се расправљало о дискотеци. У записнику са састанка стоји и да „америчка шпијунска организација ЦИА има у просторијама клуба своје седиште”…
(Блиц)
