ПРВА ГОЛИШАВА ФОТОГРАФИЈА У СРБИЈИ! Снимљена 1919. године са врло необичном жељом једне девојке!
У данашње време потпуно је нормално да купите дневну штампу и да вас већ са насловне стране поздрави нека обнажена госпоја уз коју врло често иде и неки еротски натпис илити порука. У ери ријалитија и такозваних старлета свакодневно се сусрећемо са голотињом на малим екранима. Немалом броју естраде падне на памет да у неком тренутку свог живота јавно обнажи своје тело и то прода часописима попут нпр. ЦКМ-а, Плајбоy-а и тд. а о порно – индустрији да и не говоримо…
Многи људи имају фетиш да обнажене фотографије поклањају својим љубавним партнерима. Но, овакав тренд није настао скоро, већ се почео практиковати са отварањем првих фотографских радњи у Србији.
Веровали или не, већ после Првог светског рата у нашој земљи могле су се видети обнажене фотографије!
1861. године у Београду је отворен први стални фотографски атеље. Све до краја Првог светског рата фотографије које приказују наго тело биле су забрањене а фотографи често осуђивани на затворске казне. Еротска фотографија била је резервисана само за уске кругове, углавном, најбогатијих слојева, јер се користила технологија звана дагеротипија, којом фотографија није могла даље да се умножава.
После Првог светског рата мења се став фотографа као и став жена у погледу схватања њиховог појављивања на сликама као и на фотографијама. Долази до извесне еманципације жена, модели више нису објекти већ се називају субјектима у јаком смислу те речи. Често су жене те које иницирају и конципирају читаве серије фотографија истичући женску освешћеност и јачање женствености као нечега чиме се жене поносе и истичу као сферу личне слободе и простора којим суверено владају. То доводи до тога да фотографија људи, пре свега еротска фотографија, постане динамична и слободна.
Тек у другој деценији прошлог века настале су прве фотографије обнажених домаћих жена, по узору на разгледнице са Запада.
За њих се зна из приватних писама и полицијских докумената, а прва голишава фотографија снимљена у Београду, која је остала сачувана до данашњег дана, настала је 1919. године. На њој је непозната млада дама обнажене задњице и враголастог погледа.
На полеђини слике је жиг чувеног београдског фотографског студија „Кенинг“ из Улице краља Милана 64, као и посвета: „И дуго сећање, наивна, Ж. Ј.“ Остављена девојка је очигледно љубавнику показивала за чим треба да жали.
Kurir/Pulse.rs/Opanak
