Jedna fudbalska zanimljivost danas povodom učešća srpske reprezentacije na Svetskom prvenstvu u fudbalu…

Nepuna tri meseca po dolasku na Krf 1916. godine tadašnji srpski ministar unutrašnjih dela Ljuba Jovanović, osvedočeni prijatelj “sokolstva i sporta”, uzeo je na sebe zadatak da sakupi izvestan broj naših boljih “loptača”, aktivnih fudbalera klubova u Srbiji, koji bi odigrali utakmice sa Grcima, Francuzima i Englezima i pokazali da srpska vojska ima još životne snage i da Srbi nisu samo dobri ratnici već i dobri sportisti.

Fudbaler Ljubiša Ivković, igrač SK “Soko”, izvršava povereni zadatak i daje ministru Jovanoviću podatke u kojim jedinicama se nalaze naši bolji “loptači” koji su uspeli živi da stignu na Krf. Ministar Jovanović onda preko Ministarstva vojnog uspeva da izdejstvuje da se tim vojnicima odobri mesečno odsustvo kako bi se spremili za utakmice. Tako se u martu 1916. ovaj jedinstveni srpski tim sastavljen od 15 naših najboljih “loptača” okupio u gradu Krfu. Ministarstvo unutrašnjih dela je odmah dalo određena sredstva da se nabavi lopta, sportski dresovi i nekoliko pari cipela kako bi se pristupilo treninzima.

Pročitajte i  Kad su Srpkinje prvi put sedale za sto sa svojim muževima: Njihova je dužnost bila dvoriti, donositi jelo i tanjire menjati

Treninzi su održavani usred krfske varoši, na jednom od glavnih šetališta. Mnogobrojni Krfljani, a naročito saveznički vojnici, su sa divljenjem su posmatrali okretne srpske vojnike na treningu. Većina srpskih “loptača” na Krfu su bili kaplari i podnarednici. Posmatrači su se divili životnoj snazi, koju naši vojnici nisu ni u strašnom povlačenju preko Albanije izgubili i čudili se (naročito Englezi) otkud Srbi uopšte znaju za ovu njihovu igru. Nemačka i austrofilska štampa je Srbe godinama predstavljala kao poludivlji narod, ratničkih osobina (“opasan po mir!”), i u svakom drugom pravcu nekulturan, te nije bilo za čuđenje otkud ovakvo mišljenje i čuđenje Engleza.

Pročitajte i  Običaji na Ognjenu Mariju: Čuvajte se ognja i gromova, a NIKAKO ne radite OVO!

Posle samo desetak dana treniranja zakazana je i prva utakmica sa Grcima. Utakmica je bila javna. Grčki tim su činili većinom rezervni oficiri i fudbaleri iz Atine.

Reprezentacija srpske vojske je izašla sa sledećim sastavom:

Bota Stanković (BSK), J. Viktorović (Soko), V. Andrejević (BSK), M. Miodragović (Soko), V. Vukšić (Srpski mač), B. Mihajlović (Obrenovac), M. Stefanović (Šumadija), Hristof (BSK), Nenadović (Srpski mač), Đ. Ilić (Soko), Lj. Ivković (Soko).

Jedan od tih prvih “reprezentativaca” Mata Miodragović je 1924. u listu “Sportista” ovako opisivao sećanje na tu utakmicu:

“Čudan je osećaj bio u nama. Izlazio sam toliko puta na utakmice, ali nikad tako uznemiren, nikad sa toliko straha za rezultat kao sada. Osećali smo svi da ne igramo kod naše kuće u ime kluba, već u tuđini kao predstavnici naroda, koji je toliko pretrpeo očuvavši svoj nacionalni ponos.

Pročitajte i  Posetite ovog leta u Srbiji: Ružičasto jezero Pačir

Pa zar mi da ga sad okaljamo?! Ne!

To, nipošto, ne!

Bili smo rešeni da žrtvujemo sve da bismo bili na polju sporta isto toliko ponosni kao i na bojnom polju.”

Miodragović, jedan od onih koji su utirali put fudbalskom sportu kod nas, a posle prve srpske fudbalske pobede na Krfu protiv Grka, ovako opisuje raspoloženje:

“Odobravanju publike i našoj radosti nije bilo kraja. Ponosili su se našom pobedom čak i oni što su nam se nekad smejali što se ’igramo’”.

Naš tim se te 1916. odlično pokazao na fudbalskom terenu. Na Krfu su pobedili Grčku sa 4:0, Francusku sa 6:0, a od Engleza smo na žalost izgubili rezultatom 1:0.

Izvor: Fejsbuk stranica Istorija Srba

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime