Бежали од буке и скакали у жбуње да се спасу: Први аутомобил у Србији стигао је из Беча, а реакције људи биле су НЕВЕРОВАТНЕ!

Крајем 19. и почетком 20. века када се почела развијати и европска аутомообилска индустрија и Србија је добила свој први аутомобил, тадашње технолошко чудо.

Тог 3. априла 1903. године, у шест часова и двадесет минута изјутра, на перон београдске железничке станице стигао је мешовити воз из Беча, а са њим и први аутомобил у Србији.

Поносни власник досад невиђене скаламерије у нашој земљи био је рентијер Божа Радуловић, син познатог београдског трговца Војина Радуловића. Божа је завршио индустријску школу у Швајцарској и уместо да настави очев посао, он је изненада уписао Војну академију коју је завршио 1899. са чином потпоручника. Посао који је његовој породици донео богатство није га занимао, али је волео да троши, па је тако своју нову играчку платио чак 17.000 круна. У то време, добре чиновничке плате износиле су око 1.000 круна, а за новац који је потрошио на аутомобил, могао је, кажу, да подигне велику кућу у пристојном делу града.
За разлику од данашњих аутомобила који долазе са различитом опремом, аутомобил марке Несселсдорфер, тип Б, дошао је у Србију са фабричким инструктором који је био у обавези да новог власника обучава вожњу и механику 45 дана. Међутим, Божа није ни помишљао на то.
Он је претходно замолио свог пријатеља фотоцинкографа Срету Костића да му буде возач и овај је пристао. Професија фотоцинкографа захтевала је мирне и спретне руке које су дорађивале несавршено израђене фотографије на плочама за штампу, па је Божа помислио да је Сретен савршена особа за управљање тако компликованом справом као што је аутомобил.
Први аутомобил у Србији кренуо је тог априлског јутра са железничке станице Немањином улицом, а затим скренуо у Милоша Великог путем за Топчидер. Београђани су исколачених очију гледали чудну направу, кочију без коња како иде по престоничкој калдрми. Многи су се у чуду крстили, мислећи да имају посла са нечастивим.
Како је шофер Срета касније причао, реакције у Београду нису биле толико комичне као кад се зашло у сеоску средину.
Забележено је да је једно чобанче, које је пазило поред пута своје стадо оваца, почело да бежи кад је чуло буку мотора и животиње оставило на милост и немилост љутој аждаји.

Pročitajte i  Са манастирске трпезе: Посне макароне са туњевином готове за десетак минута

Исто је тако једна жена имала ту несрећу да на аутомобил налети ноћу, па је вриштала из свег гласа и млатила рукама испред фарова. Тек кад је возач угасио светла, приметио ју је како бежи иза жбуња у њиву. Наредног јутра, забележено је, сељаци су један другом говорили: Прође синоћ аждаја кроз наше село, светле јој се очи надалеко и брекће, а цепа све што јој падне на пут.
Божа Радуловић и његов шофер имали су велики проблем око набавке бензина.
До тада потребе за бензинским пумпама није било, тако да оне нису ни постојале. Бензин је могао да се набави само у апотекама и то у малим флашама и био је изузетно скуп, а власник првог аутомобила га је куповао и мешао са гасом. Припреме за пут су биле опширне и напорне. Гуме су се прво носиле код сатлера да их добро опшије, а на пут се није ишло без жица, сулундара, цеви и слично.
Само три године након што је увезао први аутомобил, Божа Радуловић је банкротирао. Касније се препричавала једна анегдота кад се аутомобил зауставио испред данашњег Лондона, а Божа беспомоћно гледао у људе који су седели у башти једне кафане, ту се однекуд створио Стеван Сремац који је добацио: Помозите несрећном Божи да помери своју једину непокретну имовину.
Први шофер Србије, Срета Костић, променио је бројне газде, па је тако од 1911. до 1915. био лични шофер краља Петра И Карађорђевића, а аутомобил који је ушао у историју ишао је од власника до власника и последњи пут је виђен у Скопљу где му се губи сваки траг.

Pročitajte i  "Ноћ укуса" на пијаци "Палилула": Добар провод уз дегустацију и музику

Прва жена возач у нашој земљи била је краљица Марија Карађорђевић. Позната је чињеница да је супруга краља Александра И волела и брзу вожњу па је остала забележена анегдота да је била заустављена код Скупштине због прекорачења брзине. Међутим, није се позивала ни на титулу нити на друге факторе већ је уредно из сопствених средстава платила казну рекавши чувену реченицу: “Закон је исти за све и мене не оправдава чињеница да га ја као краљица кршим, јер шта су онда закони ако позивају на кршење.”

Pročitajte i  Маска за опоравак косе и јачање длаке: Будите нежни према својој коси уз помоћ природних састојака

Извор: Кафенисање, Опанак

Радост за жене: Пролећно цвеће које ће вам улепшати башту и терасу

Једна од главних ствари којој се жене највише радују...

5 феномелних торти без јаја и млека: Богате и укусне. И за посне и за мрсне дане

Шарена торта500 грама шећера 500 грама млевених ораха 1 - 2...