Први метал у историји човечанства прављен је у Србији: Код Петровца на Млави пре 5000 година постојао је први центар за његову прераду

Први пут у историји, човек је топио метал пре 5000 година у винчанској цивилизацији, на територији данашње Србије. Ову тезу поставила је српска археолошкиња Миљана Радивојевић и уздрмала читав академски свет.

metal u Vinči

Праисторијски ковач са простора данашње Србије, умео је да пронађе и обради метал, те направи од њега себи оруђа, посуђе, украсе, накит… Винчанац је знао за тајну претварања зелене руде бакра у сјајни бакарни метал.

Како се могао добити метал од српске руде?

Миљана Радивојевић је одважно отворила врата лондонског Института за археологију где је касније са професором Тилом Ререном ставила под микропскоп 5 г згуре ископане у Беловодама код Петровца на Млави. Тај грумен, насто при производњи метала у високим пећима, био је довољан разлог да Миљана поверује да је винчанска цивилизација знала да обради метал.

Pročitajte i  Са манастирске трпезе: Посне макароне са туњевином готове за десетак минута
metal u Vinči
Belovode kod Petrovca na Mlavi

Посебно јер се испод њеног грумена налазио бакар из праисторије. До сада је светска археологија сматрала да је метал први пут обрађиван само једном у Старом Свету, и то на Блиском Истоку.

Међутим, Миљанину тезу је прихватило четири хиљаде њених колега на научном скупу у Ванкуверу.

Кад је и како настала Винчанска култура и у које крајеве се простирала –

Напредна Винчанска култура стара је више од седам хиљада година, а центар те цивилизације – праисторијска метропола, налазила се управо на месту данашњег археолошког налазишта код Винче. Ова култура нестала је у периоду експанзије бакра.

metal u Vinči

Сматра се да је она била центар цивилизације која је трајала хиљаду година и простирала се широм данашње Босне, Србије, Румуније, Бугарске, Црне Горе, Македоније и Грчке. Центар за прераду метала Винчанаца је био у Беловодама код Петровца на Млави. Бакар су из тог насеља Винчанци преносили Дунавом до Црног Мора, и према југу ка Плочнику код Прокупља, још једном великом центру винчанске културе.

Pročitajte i  Радост за жене: Пролећно цвеће које ће вам улепшати башту и терасу

Ево како су метал топили прастари ковачи у бронзаном добу на територији Србије –

Прастари ковачи су топили метал на 200 степени и онда га наизменично ковали и грејали док не би постигли жељени облик. Научници који истражују ово питање сматрају да су они чак имали и своје радионице у којима су израђивали алатке.

metal u Vinči

Доказивање Миљанине тезе представља велики изазов археологије. Због тога су се у Србији окупили научници из неколико земаља да би у оквиру пројекта “Развој металургије у Евроазији” истраживали важна налазишта. Они ће покушати да дођу до нових открића о томе на који су начин Винчанци вадили руду, како је металургија била организована, који су тачно путеви којима се метал кретао, како је функционисала једна радионица бакра праљуди.

Pročitajte i  "Ноћ укуса" на пијаци "Палилула": Добар провод уз дегустацију и музику

Како је на крају нестала велика винчанска цивилизација –

Археолози сматрају да је моћна винчанска цивилизација нестала управо због тога што су њене становнике, невеште у ратовању, уништили други народи онда када се појавио бакар и оружје прављено од њега.

Србија има најстарије металуршке налазе на простору западне Евроазије и због тога се сигурно може сматрати колевком металургије за овај део света.

Извор: Serbia.com

Радост за жене: Пролећно цвеће које ће вам улепшати башту и терасу

Једна од главних ствари којој се жене највише радују...

5 феномелних торти без јаја и млека: Богате и укусне. И за посне и за мрсне дане

Шарена торта500 грама шећера 500 грама млевених ораха 1 - 2...