Он је био први српски краљ: Ако сте мислили на Стефана Првовенчаног, преварили сте се…

1
18217

Често се као први српски краљ наводи Стефан Првовенчани из династије Немањић, средњи син великог жупана Стефана Немање, који је 1217. године у Жичи крунисан за краља.

Међутим, читавих век и по пре Стефана, живео је син кнеза Дукље, Стефана Војислава, и први српски владар који је понео звање краља, након што је круну примио из Рима, као и Стефан Првовенчани. Сазнајте све о првом српском краљу, Михаилу Војисављевићу.

Михаило Војислављевић из дукљанске династије био је први српски краљ који је владао Дукљом од средине XИ века до 1081. године и уздигао је на ранг краљевине 1077. године, за шта је добио потврду од папе Гргура ВИИ (1073—1085). Током своје владавине, он је очувао и учврстио државу свога оца Стефана Војислава, претворивши је у регионалну силу која активно учествује у међународној политици, повезујући се са Норманима и папством. 1077. године, власт је наметнуо свим осталим српским кнежевинама и поново уједињеној Србији вратио статус регионалне силе, уједно заузевши Дубровник.

Током исте године се проглашава за краља, за шта је од Папе затражио и потврду, од кога је покушао да издејствује обнову Дукљанске архиепископије.  Дана 9. јануара 1078. Папа Гргур ВИИ потврдио је титулу краља Михаилу Војисављевићу и највероватније му послао краљевски венац.  Титулу су наследили његови потомци.

Pročitajte i  Била је једна од НЕСТВАРНО ЛЕПИХ ЖЕНА са наших простора: Стекла светску славу, а због љубави са ОЖЕЊЕНИМ ПРЕДСЕДНИКОМ нашла се у центру планетарног скандала

Живот краља Михаила био је врло интересантан

Термином краљ у почетку, ословљавани су сви варварски владари, током и непосредно након велике сеобе народа. Kасније, са учвршћивањем хришчанства тај обичај се губи и краљем је могао постати само миропомазани владар, крунисан од стране Цркве.

Страни извори не говоре ништа о његовом брачном стању, док се код Попа Дукљанина може наћи податак да се женио два пута и да је имао седам синова из првог (Владимир, Пријаслав, Сергије, Дерија, Гаврил, Мирослав и Бодин) и четворицу из другог брака (Доброслав, Петрислав, Нићифор и Теодор), који је склопио са рођаком византијског цара. На почетку своје владавине, око 1052. године, добио је византијску титулу протоспатра. Након преузимања власти умире му прва супруга, након чега се он оженио Византинком, ћерком једне од сестара Kонстантина ИX Мономаха.

Pročitajte i  Како је кнез Михаило спречио да се поруше Калемегдан и Смедеревска тврђава

Након смрти Стефана Војислава средином XИ века, Михаило је на управу, према Попу Дукљанину, добио Облик (Тарабош), Црмницу и Прапратну. Међутим, убрзо је дошло до сукоба међу Војислављевим синовима из којих је као победник изашао Михаило. Извесно је такође, на основу византијских извора, да се под његовом влашћу пре 1072. године нашао и Kотор, што неки аутори такође повезују са признавањем византијске власти односно миразом византијске племкиње.

Михаилов син Бодин био је чувени бугарски владар Петар ИИИ –

Током 1072, док се Византијско царство распадало, Словени у Поморављу подижу побуну предвођени Ђорђем Војтехом. Они су од Михаила затражили да им пошаље једног од својих синова, да им буде вођа и да га прогласе за цара. Тако су се почетком јесени 1072. године, устаницима прикључили Михаилов син Бодин и војвода Петрило са одредом од 300 људи. Они су заједничким снагама заузели Призрен и разбили византијску војску, заробивши том приликом дуку скопља Михаила Даласина и војсковођу Лонгивардопула, који је послан Михаилу, док су устаници Бодина прогласили за цара Бугарске, под именом Петар ИИИ. Након тога је заузето Скопље.

Pročitajte i  Богојављенске пихтије: Предјело које се служи у част крштења Исуса Христа

Током борби са Византинцима погинули су му сви други синови, једино је син Бодин остао као сувладар свом оцу.

Ево где почивају мошти првог српског краља –

Владао је 35 година, и вероватно је умро непосредно након 1081. године. Сахрањен је, према “Летопису попа Дукљанина”, у манастиру Светог Срђа и Ваха на реци Бојани, у близини Скадра, у којој су сахрањени и Бодин и њихови потомци Владимир и Градихна. Ова светиња, коју су својевремено обнављали наша краљица Јелена Анжујска и њени синови, као и краљ Милутин, данас је у рушевинама, а река је делимично однела њен олтарски део и добар део наоса, па није археолошки истраживана.

Ипак, ако се задесите у њеној близини, можете издвојити време да одате почаст првом Србину који је себе титулирао као краља, иако се не зна где се тачно гроб у цркви налази.

Inicijalizacija u toku...

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име