Увео је први телефон у Србију, а сам никада није имао ниједан: Човек који је уложио и женин мираз само да спроведе “говорно чудо” у нашу земљу

Први телефон у Београду инсталиран је 1883. године, само седам година после Беловог проналаска „апарата који говори на далеко“, и то захваљујући ентузијазму, упорности, па чак и луцидности Панте из Богатића.

Панталејмон – Панта Михајловић (1854 – 1932) електро-механичар из Богатића, кога је наука „водила“ преко Шапца, Беча, Берлина, све до Њујорка, вратио се једнога дана у Србију и дошао на идеју да овде спроведе то исто чудо од „говорне справе“.

Својевремено шеф Сименсове њујоршке филијале и пријатељ Михајла Пупина и Николе Тесле, Панта је, да би добио концесију за увођење телефона у Србији, уложио не само свој углед, знање и труд већ и целокупан женин мираз. Интересантно је да он сам никада није добио телефон, тачније, на овог пионира српске телефоније и електрике никада се није водио ни један телефонски прикључак.

Фото: srbinside.rs
Фото: srbinside.rs

Пре него што се упустио у авантуру увођења телефона у нашој земљи, Михајловић је годинама радио за фирму Сименс – Халске, у Немачкој и Сједињеним Државама, и тамо постигао велики успех. Као човек „из бранше“, био је свестан предности телефоније, која се тада у Европи ширила великом брзином, али не и колико је Србија била изван тих токова.

Према речима Милорада Јовановића, кустоса у Музеју ПТТ – а, концесија је требало да гласи на 10 година, а услов је био да Панта положи кауцију од 2.500 ондашњих динара, као и да у року од шест месеци успостави прву телефонску линију.

Pročitajte i  Да ли верујете у „знакове на путу“? Која су то знамења која су поштовали наши стари: шта је лош а шта добар знак?

– Краљ Милан Обреновић је 27. новембра 1882. године потписао концесију, а Панта је од мираза супруге Милеве уплатио кауцију, и у ондашњим престоничким новинама објавио огласе за увођење телефона. Међутим, у следећа четири месеца нико му се није јавио на оглас, па је био принуђен да моли за помоћ свог ратног друга, из Српско – турског рата, инжињеријског капетана Косту Радосављевића. Тако су њих двојица 14. марта 1883. успоставили прву телефонску везу у Београду, између Географског одељења Министарства војног, које се налазило на првом спрату кафане Три листа дувана, у Улици Кнеза Милоша број 1, и Инжињеријске касарне, која се налазила на удаљености од 300 метара низ Таковску улицу, преко пута Ботаничке баште. Тиме су услови за концесију били испуњени – каже Јовановић.

Фото: видовдан
Фото: видовдан

Панта је о томе касније причао:

„[Године] 1882. − сећам се као данас − паде ми на памет да инсталирам у Београду телефон. Нико ту није имао појма о телефону. Тада је у Александровој улици, на оном месту где стоје Три листа дувана било Министарство војно. Дођем ја покојном Теши Николићу и кажем:

− Ајде, бре, да почнемо нешто ново. Имаће војска користи. Да инсталирам телефон међу касарнама, министарством, утврђењем и где треба.

Он ме гледа, гледа, па ме одведе до прозора. Доле, у дворишту, стајала су три коњаника:

Pročitajte i  "Ноћ укуса" на пијаци "Палилула": Добар провод уз дегустацију и музику

− Видиш ли ти ове?

− Видим. Коњаници…

− Е, то ти је. Шта ће ми тај твој телефон, кад ови коњаници за три минута стигну до града и јаве шта треба. Какав телефон…

Зграда “Три листа дувана”, где је на првом спрату инсталиран први телефон у Београду. Личне ствари Панте Михајловића чувају се у ПТТ музеју у Београду. Фото: srbinside.rs
Зграда “Три листа дувана”, где је на првом спрату инсталиран први телефон у Београду. Личне ствари Панте Михајловића чувају се у ПТТ музеју у Београду. Фото: srbinside.rs

Панта није губио ентузијазам, иако су многи на његов изум гледали са ниподаштавањем. Интересената за инсталирања телефона није било. Инсталиране су још само две државне линије: од Народне скупштине до Министарства унутрашњих дела и од Капетан Мишиног здања (на коме се налазила ватрогасна осматрачница) до Пожарне чете. Од приватних лица само је Ђорђе Вајферт наручио пет телефонских прикључака.

Видевши да од телефона неће бити зараде, Панта Михајловић се 15. августа 1885. године запослио у Српској државној железници, најпре као контролор телеграфа, инспектор, а касније и као шеф Телеграфско-телефонског одсека Дирекције државних железница.

– Упоредо је радио и на пропагирању увођења електричне енергије у Србији. Заједно са Ђорђем Станојевићем вршио је пропаганду електрике, а као човек који је радио у Сименсу препоручивао Сименсове генераторе. Зато је Сименсов вишефазни генератор и примењен на првој српској хидроцентрали на Ђетињи, а касније и на хидроцентралама у Гамзиграду код Зајечара и Светој Петки код Ниша, грађеним 1909. године. У тим пословима Панта је увек био члан комисије за колаудацију, односно технички пријем – прича наш саговорник.

Хидроцентрала “Под градом” на реци Ђетињи у Ужицу је прва електрична централа подигнута по Теслиним принципима полифазних струја у Србији и друга на свету, у којој се налазе Сиеменс-Халске генератори који дан данас производе струју. Прва српска хидроцентрала подигнута је свега пет година после подизања прве такве на реци Нијагари у Америци.

Pročitajte i  Са манастирске трпезе: Посне макароне са туњевином готове за десетак минута

Неки сведоци тврде да је, на захтев краља Петра I, Панта инсталирао дворску електричну централу. ПТТ музеј има уверење издато од стране Двора, да је Панта Михајловић одржавао ову централу од 8. јуна 1908. до 18. марта 1914. године.

Овај наш пионир телефоније и електрике је Београд задужио за време Првог светског рата, 1915. године. Наиме, окупатор је, после првих победа Српске војске, имао намеру да у повлачењу из Београда уништи Електричну централу. Панта Михајловић је ступио у преговоре са аустријским официрима и предочио им доказе да је он својим радом код Сименса, а нарочито са Бечком филијалом те фирме, допринео развоју електрике и у њиховим земљама. Аргументовано је успео да их убеди у нерационалност рушења овог корисног објекта. Београдска електрична централа је била спашена. Исте године Михајловић са супругом напушта Србију у правцу Солуна.

Непосредно после Првог светског рата Михајловић је, због слабог здравља, пензионисан. Умро је у својој 78. години, 7. фебруара 1932. године и сахрањен на Новом гробљу у Београду.

 

Извор: srbinside.rs
Милорад Јовановић, Оливера Радаковић и Петар Блечић

Радост за жене: Пролећно цвеће које ће вам улепшати башту и терасу

Једна од главних ствари којој се жене највише радују...

5 феномелних торти без јаја и млека: Богате и укусне. И за посне и за мрсне дане

Шарена торта500 грама шећера 500 грама млевених ораха 1 - 2...