Један од најинтересантнијих српских песника између два рата: Представљамо вам његову песму “Јесен”

0
1324

Родио се као Радојко Јовановић (16. август 1899 — 1. мај 1943) у селу Трбуњу у Топлици. Познат под уметничким именом Раде Драинац био је српски песник, при­по­ве­дач, ро­ман­си­јер, есе­јист, но­ви­нар… представник космополитске струје у српској поезији између Првог и Другог светског рата. Стварао је у виду модернистичних тежњи.

Раде Драинац

Школовао се у Француској, а од 1926. и живeo je у Паризу где je свираo виолину као пратња уз неме филмове. 1922. у Београду покренуо је и свој часопис “Хипнос”, која је била круна његове новинарске каријере.

Услед болести, вратиo се у Србију. По мобилизацији, учествoвao je у борбама око Ужица. Од 1942. боравиo je у санаторијуму код Соко Бање, где га je повремено посећивao Иво Андрић. Са туберкулозом у поодмаклом стадијуму, вратиo се у Београд, у Државну општу болницу, где je умрo 1. маја 1943.

Pročitajte i  Најлепше песме о Светом Сави: Стиховима наших највећих песника упознајмо младе нараштаје са оснивачем Српске православне цркве!

Као сиромах, сахрањен је о државном трошку, на Новом гробљу, уз рецитацију његове песме “Нирвана” од стране глумца Миливоја Живановића.

Дра­и­нац спа­да ме­ђу нај­ин­те­ре­сант­ни­је по­ја­ве у срп­ској књи­жев­ности из­ме­ђу два свет­ска ра­та. У његовој поезији преовлађују мо­ти­ви пла­тон­ске еро­ти­ке, про­ла­зно­сти и Бо­га, мо­ти­ви сна, ко­смо­по­лит­ско­га пу­то­ва­ња, сло­вен­ства, пе­сни­ка и ње­го­вог стра­дал­нич­ког жи­во­та у не­пе­снич­ком и не­љу­бав­ном све­ту…

Попут многих великих песника био је без новца, говорили су да је проћердао живот, да је боем и скитница. Животарио је, говорио је да када би се поезија јела он би био најславнији кувар на свету. Писао је свуда, по кафанама, у купеу воза као за писаћим столом… На тим местима настале су његове збирке песама, укупно 15 објављених.

Pročitajte i  Савет патријарха Павла: Како опоменути пријатеље и ближње када видите да греше

Овога пута представљамо вам његову песму “Јесен”.

раде драинац

“Хтео бих све да кажем као да се растајем са светом:
Мрзео сам оца, волео мајку, љубио једну удату жену,
Предајем срце зреломе сунцокрету
Што у тамној ноћи губи своју сену.

Са моје станице скоро ће да крене воз;
На овој земљи, одиста има много шарених чуда,
Варљивих профета, лажних песника, проданих душа.
Ухода и луда:
Често и најокорелији грешник зажели да склопи очи
под земљом и травом.

Pročitajte i  Новогодишња честитка Душка Радовића је и дан данас НАЈЛЕПША: Ево шта је пожелео својим слушаоцима!

Ја нисам мудрац са истока: још мање су моје речи нове:
Певам као што пашчад лају…

Не узмите за зло ове речи:
и сам сам живот учинио лепшим него што је био,
Мене би могао само куршум за зликовца да излечи,
Толико сам се на земљи разоткрио.

Толико!
А већ ако би ми судбина једном била милостива,
Па кад зажели да скине моје животне скеле,
Нек умрем у један сутон кад јесен, иначе досадна
и сива,
личи на печено теле.”

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име