Jednom, nekom čoveku se posrećilo da vidi Boga. Pokušavajući da sazna sve najbitnije, čovek je zamolio:» Bože, želeo bih da vidim kako izgleda Raj i Pakao». Bog je uzeo čoveka za ruku i odveo ga pred dvoja vrata.
Otvorivši jedna, oni su ugledali veliki okrugao sto sa ogromnom činijom u centru stola. Činija je bila napunjena hranom koja je mirisala toliko ukusno, da ju je čovek gutao očima.
Okolo su sedeli ljudi – činilo se da su bespomoćni, bolesni, ili umirali od gladi. Na ruci svakog je bila pričvršćena kašika sa jako dugačkom drškom. Oni su lako mogli dohvatiti hranu, ali nisu mogli prineti kašiku ustima, zbog te predugačke drške. Pogled na njihovu nesreću je zgražavao.
– Sada si video Pakao – rekao je Bog.
Onda su prišli drugim vratima:
Otvorivši ih, ugledali su takav isti veliki okrugli sto, istu takvu veliku činiju napunjenu ukusnom hranom. I čak su u rukama ljudi bile iste kašike sa predugačkim drškama. Ali, svi su izgledali sitima i srećnima.
– Ne razumem – reče čovek.
– To je jednostavno – odgovori Bog.
Ovi ljudi su naučili da hrane jedni druge. Oni drugi misle samo na sebe. Raj i Pakao stvoreni su isto. Razlika je – u nama.
