Rajhlova palata u Subotici: Remek delo Mađara iz Apatina kojim se Srbija ponosi

0
284
Rajhlova palata u Subotici, foto: Opanak

Palata Rajhl u Subotici predstvalja izvanredno delo mađarske secesije. Podigao je 1904. godine Ferenc Rajhl, mađarski arhitekta, kolekcionar i umetnik kao porodičnu palatu i projektni biro. Danas je Palata Rajhl,  u kojoj je smešten Muzej savremene umetnosti, jedna od glavnih turističkih atrakcija Subotice. Građevina je životno remek delo arhitekte Rajhla i predstavlja nepokretno kulturno dobro i spomenik kulture od velikog značaja.

Ko je bio Ferenc Rajhl?

Ferenc Rajhl (mađ. Raichle J. Ferenc) rođen je 1869. godine u Apatinu, a preminuo je u Budimpešti 1960. godine. Studije arhitekture završio je u Budimpešti i tada je krenuo na studijsko putovanje po Evropi. Nastanio se u Subotici 1986. godine i oženio se ćerkom uticajnog subotičkog advokata, poslanika u tadašnjoj Gradskoj skupštini Subotice. Veoma brzo je počeo da dobija poslove. Pored zgrade Subotičke gimnazije i zgrade Nacionalne kasine, na kupljenom placu u samom centru grada, počeo je da gradi i dve palate – jednu za potrebe svoje porodice, a drugu za najam. Palata koju je projektovao za svoju porodicu – Rajhlova palata, jedno je od najraskošnijih dela subotičke secesije. U izgradnju i ukrašavanje ove kuće, Ferenc Rajhl uložio je celokupnu imovinu.

Bista Ferenca Rajhla u Subotici, Foto: Dobrislava, CC BY-SA 4.0 <https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0>, via Wikimedia Commons

Na samom početku karijere, Rajhl je bio pod uticajem arhitekture Beča i Berlina. Međutim, veoma brzo se okreće mađarskoj secesiji, koja je u to vreme bila u usponu. Najveći broj zgrada, Rajhl je uradio upravo u duhu mađarske secesije, bogato koristeći motive koji odlikuju ovaj pravac i materijale za ukrašavanje fasade, prvenstveno proizvode fabrike Žolnai. Smatra se da su na njega uticali tada vodeći mađarski arhitekti Eden Lehner i Ede Mađar, kao i jedan zemljak Apatinac – Đula Partoš.

Pročitajte i  ŽENSKA NARODNA NOŠNJA: Kako su se nekad žene odevale

Ferenc Rajhl Subotici je ostavio zgradu Gradske biblioteke (prvobitno zgrada Nacionalne kasine), zgradu Gimnazije, Konen vilu na Paliću, Palatu Rajhl u, najamnu palatu Rajhl, zatim zgradu katoličke crkve u Bačkoj Topoli, gradsku kuću u Apatinu. Veliki broj ovih zgrada predstavljaju spomenike kulture i stavljene su pod zaštitu države.

Gimnazija u Subotici, foto: Opanak
Gradska biblioteka u Subotici, foto: Opanak

 

U jednom trenutku ovaj talentovani arhitekta pokušao je da se bavi i drugim poslovima, pa je otvorio i ciglanu. Međutim, poslovi mu nisu išli od ruke. Bankrotirao je, njegova imovina prodata je na licitaciji, a Rajhl se sa porodicom preselio u Segedin 1908. godine, gde ponovo pokušava da izgradi karijeru. Radi projekte za nekoliko zgrada u Segedinu, koje se i danas ubrajaju i najlepše ukrase ovog grada. Nakon Prvog svetskog rata preselio se u Budimpeštu u kojoj do kraja života nije uradio ni jedan značajniji projekat.

Pročitajte i  Džinovska tapiserija sa predstavom Kosovskog boja krasi francuski zamak Šenonso: Stara je 500 godina, a evo odakle je dospela

Velelepna palata Ferenca Rajhla dodeljena je 1948. godine Gradskom muzeju Subotica, a od 1969. godine u njoj se nalazi Savremena galerija Subotica.

Arhitektura i dekor Rajhlove palate

Palata kao jedno od najupečatljivijih dela  mađarske secesije je životno remek delo arhitekte Rajhla. Raznovrsnost i bogatstvo materijala koji su se koristili na fasadama preneli su se i na enterijer. Za svaku prostoriju posebno su projektovani plafonski gipsani ba-reljefi i reljefni frizovi u gornjoj partiji zidova.

Pročitajte i  Priča o Kosovskoj trepezi  -  ''Kneževoj večeri'' u Babinom Mostu kod Gazimestana na Kosovu

Na spratu su se, pored velike trpezarije, koja je služila i kao balska dvorana, nalazili muški salon za pušenje i bilijar sala, a odmah do njih muzički salon. Iza muškog salona bili su smešteni ženski salon i spavaća soba, koja je bila povezana sa kupatilom, garderobom i dečijom sobom. Ova palata je još imala i prostoriju za porodični doručak, koja je bila povezana sa kuhinjom u prizemlju. Fasada dvorišnog dela je stilski izvedena u skladu sa začeljem palate Rajhl, mada ih je ipak diskretno delila ograda od kovanog gvožđa kao i terasa sa držačima za cveće, a sa ulice je park Rajhlove palate bio skriven visokom ogradom sa malom drvenom i velikom kolskom kapijom.

Detalji na Rajhlovoj palati, izvor: Vanilica, CC BY-SA 4.0 <https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0>, via Wikimedia Commons

 

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime