Палата Рајхл у Суботици предстваља изванредно дело мађарске сецесије. Подигао је 1904. године Ференц Рајхл, мађарски архитекта, колекционар и уметник као породичну палату и пројектни биро. Данас је Палата Рајхл, у којој је смештен Музеј савремене уметности, једна од главних туристичких атракција Суботице. Грађевина је животно ремек дело архитекте Рајхла и представља непокретно културно добро и споменик културе од великог значаја.
Ко је био Ференц Рајхл?
Ференц Рајхл (мађ. Raichle J. Ferenc) рођен је 1869. године у Апатину, а преминуо је у Будимпешти 1960. године. Студије архитектуре завршио је у Будимпешти и тада је кренуо на студијско путовање по Европи. Настанио се у Суботици 1986. године и оженио се ћерком утицајног суботичког адвоката, посланика у тадашњој Градској скупштини Суботице. Веома брзо је почео да добија послове. Поред зграде Суботичке гимназије и зграде Националне касине, на купљеном плацу у самом центру града, почео је да гради и две палате – једну за потребе своје породице, а другу за најам. Палата коју је пројектовао за своју породицу – Рајхлова палата, једно је од најраскошнијих дела суботичке сецесије. У изградњу и украшавање ове куће, Ференц Рајхл уложио је целокупну имовину.
На самом почетку каријере, Рајхл је био под утицајем архитектуре Беча и Берлина. Међутим, веома брзо се окреће мађарској сецесији, која је у то време била у успону. Највећи број зграда, Рајхл је урадио управо у духу мађарске сецесије, богато користећи мотиве који одликују овај правац и материјале за украшавање фасаде, првенствено производе фабрике Жолнаи. Сматра се да су на њега утицали тада водећи мађарски архитекти Еден Лехнер и Еде Мађар, као и један земљак Апатинац – Ђула Партош.
Ференц Рајхл Суботици је оставио зграду Градске библиотеке (првобитно зграда Националне касине), зграду Гимназије, Конен вилу на Палићу, Палату Рајхл у, најамну палату Рајхл, затим зграду католичке цркве у Бачкој Тополи, градску кућу у Апатину. Велики број ових зграда представљају споменике културе и стављене су под заштиту државе.
У једном тренутку овај талентовани архитекта покушао је да се бави и другим пословима, па је отворио и циглану. Међутим, послови му нису ишли од руке. Банкротирао је, његова имовина продата је на лицитацији, а Рајхл се са породицом преселио у Сегедин 1908. године, где поново покушава да изгради каријеру. Ради пројекте за неколико зграда у Сегедину, које се и данас убрајају и најлепше украсе овог града. Након Првог светског рата преселио се у Будимпешту у којој до краја живота није урадио ни један значајнији пројекат.
Велелепна палата Ференца Рајхла додељена је 1948. године Градском музеју Суботица, а од 1969. године у њој се налази Савремена галерија Суботица.
Архитектура и декор Рајхлове палате
Палата као једно од најупечатљивијих дела мађарске сецесије је животно ремек дело архитекте Рајхла. Разноврсност и богатство материјала који су се користили на фасадама пренели су се и на ентеријер. За сваку просторију посебно су пројектовани плафонски гипсани ба-рељефи и рељефни фризови у горњој партији зидова.
На спрату су се, поред велике трпезарије, која је служила и као балска дворана, налазили мушки салон за пушење и билијар сала, а одмах до њих музички салон. Иза мушког салона били су смештени женски салон и спаваћа соба, која је била повезана са купатилом, гардеробом и дечијом собом. Ова палата је још имала и просторију за породични доручак, која је била повезана са кухињом у приземљу. Фасада дворишног дела је стилски изведена у складу са зачељем палате Рајхл, мада их је ипак дискретно делила ограда од кованог гвожђа као и тераса са држачима за цвеће, а са улице је парк Рајхлове палате био скривен високом оградом са малом дрвеном и великом колском капијом.
