Рајхлова палата у Суботици: Ремек дело Мађара из Апатина којим се Србија поноси

0
445
Рајхлова палата у Суботици, фото: Опанак

Палата Рајхл у Суботици предстваља изванредно дело мађарске сецесије. Подигао је 1904. године Ференц Рајхл, мађарски архитекта, колекционар и уметник као породичну палату и пројектни биро. Данас је Палата Рајхл,  у којој је смештен Музеј савремене уметности, једна од главних туристичких атракција Суботице. Грађевина је животно ремек дело архитекте Рајхла и представља непокретно културно добро и споменик културе од великог значаја.

Ко је био Ференц Рајхл?

Ференц Рајхл (мађ. Raichle J. Ferenc) рођен је 1869. године у Апатину, а преминуо је у Будимпешти 1960. године. Студије архитектуре завршио је у Будимпешти и тада је кренуо на студијско путовање по Европи. Настанио се у Суботици 1986. године и оженио се ћерком утицајног суботичког адвоката, посланика у тадашњој Градској скупштини Суботице. Веома брзо је почео да добија послове. Поред зграде Суботичке гимназије и зграде Националне касине, на купљеном плацу у самом центру града, почео је да гради и две палате – једну за потребе своје породице, а другу за најам. Палата коју је пројектовао за своју породицу – Рајхлова палата, једно је од најраскошнијих дела суботичке сецесије. У изградњу и украшавање ове куће, Ференц Рајхл уложио је целокупну имовину.

Биста Ференца Рајхла у Суботици, Фото: Dobrislava, CC BY-SA 4.0 <https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0>, via Wikimedia Commons

На самом почетку каријере, Рајхл је био под утицајем архитектуре Беча и Берлина. Међутим, веома брзо се окреће мађарској сецесији, која је у то време била у успону. Највећи број зграда, Рајхл је урадио управо у духу мађарске сецесије, богато користећи мотиве који одликују овај правац и материјале за украшавање фасаде, првенствено производе фабрике Жолнаи. Сматра се да су на њега утицали тада водећи мађарски архитекти Еден Лехнер и Еде Мађар, као и један земљак Апатинац – Ђула Партош.

Pročitajte i  Чупамо га мислећи да је коров, а у ствари не знамо да је лек за многе болести

Ференц Рајхл Суботици је оставио зграду Градске библиотеке (првобитно зграда Националне касине), зграду Гимназије, Конен вилу на Палићу, Палату Рајхл у, најамну палату Рајхл, затим зграду католичке цркве у Бачкој Тополи, градску кућу у Апатину. Велики број ових зграда представљају споменике културе и стављене су под заштиту државе.

Гимназија у Суботици, фото: Опанак
Градска библиотека у Суботици, фото: Опанак

 

У једном тренутку овај талентовани архитекта покушао је да се бави и другим пословима, па је отворио и циглану. Међутим, послови му нису ишли од руке. Банкротирао је, његова имовина продата је на лицитацији, а Рајхл се са породицом преселио у Сегедин 1908. године, где поново покушава да изгради каријеру. Ради пројекте за неколико зграда у Сегедину, које се и данас убрајају и најлепше украсе овог града. Након Првог светског рата преселио се у Будимпешту у којој до краја живота није урадио ни један значајнији пројекат.

Pročitajte i  Вера Павладољска: Прва љубав Матије Бећковића којој је и посветио своју прву поему

Велелепна палата Ференца Рајхла додељена је 1948. године Градском музеју Суботица, а од 1969. године у њој се налази Савремена галерија Суботица.

Архитектура и декор Рајхлове палате

Палата као једно од најупечатљивијих дела  мађарске сецесије је животно ремек дело архитекте Рајхла. Разноврсност и богатство материјала који су се користили на фасадама пренели су се и на ентеријер. За сваку просторију посебно су пројектовани плафонски гипсани ба-рељефи и рељефни фризови у горњој партији зидова.

Pročitajte i  Љубавна прича Десанке Максимовић као да је из најлепше бајке: "Удала сам се за онога кога је моје срце тражило, иако је сиромашан"

На спрату су се, поред велике трпезарије, која је служила и као балска дворана, налазили мушки салон за пушење и билијар сала, а одмах до њих музички салон. Иза мушког салона били су смештени женски салон и спаваћа соба, која је била повезана са купатилом, гардеробом и дечијом собом. Ова палата је још имала и просторију за породични доручак, која је била повезана са кухињом у приземљу. Фасада дворишног дела је стилски изведена у складу са зачељем палате Рајхл, мада их је ипак дискретно делила ограда од кованог гвожђа као и тераса са држачима за цвеће, а са улице је парк Рајхлове палате био скривен високом оградом са малом дрвеном и великом колском капијом.

Детаљи на Рајхловој палати, извор: Ванилица, CC BY-SA 4.0 <https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0>, via Wikimedia Commons

 

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име