Академик Владета Јеротић је лечио људе речима, био је човек великог знања, есејиста од ширине и културе, који је оставио великог трага. Декан Православног богословског факултета у Београду Предраг Пузовић рекао је да је Јеротић много задужио ту образовну установу. “Kао човек цркве, човек великог знања, дошао је на Православни факултет где је почео нови предмет (пастирска психологија), који је био неопходан. Његова предавања су била толико посећена да је то личило на неки вашар. Долазили су студенти и са других факултета, али и људи који су имали одређених проблема и остајали дуго у разговору са њим”, рекао је Пузовић.
Увек радо и надахнуто говорио је на тему хришћанства, отворен је и за друге религије, без предрасуда , а данас ћу написати неке од његових реченица која могу да излече, надахну, инспиришу.
“Доброта човека чини благим, радосним и срећним. “
“Духовност није као жвакаћа гума која остаје годинама у устима, већ је најлепша посластица која се мора прогутати да би изнутра деловала.”
“Нема граница човековог сазревања у току његовог живота. Способност да се воли неко други, а не само себе. Способност контролисања нагона и импулса. Подношења непријатности, бола и патње. Поседовање зреле, а не инфантилне свести. Умерена агресивност без реакције беса или мржње. Способност да се буде независан. Све ово су важни критеријуми у савременој психологији.“
“Није, додуше, лако волети човека онаквог какав јесте, али само ако будемо у стању да га не само прихватимо већ и да га заволимо управо онаквог какав јесте, подстаћи ћемо га да постане онакав какав може да буде. Зато, ако некога стварно волите, покушајте да га промените својом љубављу, а не ултиматумима “
“Ако сте усамљени, то је због тога што сте сами себе изоловали, ако сте довољно скромни нећете никада остати усамљени. Покушајте да сиђете и научите скромност и нећете никада више бити сами.”
“Деца не учвршћују брак. Тамо где је добар брак може постати још бољи са децом. Тамо где није добар, постаје још гори. Стабилни бракови су стабилни без обзира на то колико деце има. Значи, дете је управо онакво какав је брак.”
“Човек је задовољан и наслађује се када га неко воли, али је радостан када он воли. Љубав и радост свакако су човекове особине и доживљаји који га чине највећом снагом природе.”
“Не воли Србин да плаче. Не треба вештачки плакати, кад вам се плаче – плачите. Научите мало, нека буде и жена ту поред вас, да зна и она да може и мушкарац да плаче. Није он због тога слабији. Напротив, хришћански гледајући је ЈАЧИ.”
“Дете до краја треће године је упијајући ум, као сунђер је. Kолико би само требало да се отац и мајка тада воле највише! И да тако буде пет, па после нека буде мало и препирки, али првих три до пет година, и због детета и због себе, да дете види, упије љубав оца и мајке. Остаће скрипт, па ће тражити у своме браку да понове оно што су доживели првих три до пет година, и добро и лоше!”
Рођен је у Београду 1924. године, а ту је завршио школу и гимназију. На Медицинском факултету специјализирао је неуропсихијатрију, а потом у иностранству и психотерапију. Био је и професор по позиву на Православном богословском факултету у Београду, а предавао је пастирску психологију и медицину.
Владета Јеротић упокојио се 4. септембра 2018. године, а за собом је оставио непроцењиву интелектуалну заоставштину.
Опанак
