Mudre i upečatljive reči koje u filmu “Boj na Kosovu” u režiji Zdravka Šotre, a po drami Ljubomira Simovića, izgovara Miloš Žutić kao knez Lazar citiraju se već 29 godina.
Iako ovaj film nije u potpunosti veran istoriji i svim činjenicama o Kosovskom boju, prepun je sjajnih dijaloga koje bi se vrlo lako, imajući u vidu cara Lazara kao velikog srpskog junaka, svetitelja i istorijsku ličnost, mogle pripisati njegovom duhu i borbi za srpsku slobodu i dostojanstvo.
Nije li neverovatno kako se pojedini dijalozi iz ovog filma mogu manje-više primeniti na današnju politiku velikih sila prema Srbiji?
Uverite se sami:
***
– Ja ne odlučujem da li ću ići u bitku po tome kolika je sila koja mi preti nego po tome koliku svetinju branim.
– Biće to naše veliko stradanje Lazare.
– Znam. Stradaćemo ovako ili onako, ali možemo da biramo. Ili da nestano puzeći kao turske sluge i poturice ili izginemo kako priliči ljudima. Trećega nema.
– Sa Kosova se nećete vratiti živi.
– Bolje da nas unuci mrtve pamte, nego da nas sinovi žive zaborave.
– Od svih oblaka koji se nad Srbijom nadnose, ovaj nije ni prvi, ni poslednji ni najcrnji.
***
Kletva kneza Lazara na Gazimestanu
“Ko je Srbin i srpskoga roda,
i od srpske krvi i kolena,
a ne došo na boj na Kosovo,
ne imao od srca poroda,
ni muškoga ni devojačkoga!
Od ruke mu ništa ne rodilo,
rujno vino ni pšenica bela!
Rđom kapo dok mu je kolena!”
– Kaži mi Lazare ko je za bojište izabrao Kosovo? Ti ili Murat?
– Ni Murat ni ja. Kosovo se samo izabralo.
– Vidi li se Kosovo odavde ?
– Ne vidi se, ali se zna gde je.
– Gde?
– Vidiš li ono veliko sijanje na nebu?
– Vidim.
– Kosovo je tačno ispod tog sijanja.
– Onaj mrak!
– Srbija se za vreme Cara Dušana ogledala u vodama tri mora, da se posle Dušanove smrti sa tri mora na tri Morave vrate. Od tri mora osta nam Pomorovalje, a Murat hoće i Pomoravlje da pomori.
/…/ Misliš da je ne znam čime raspolažem? Da ne znam da nisam car Stefan Dušan Silni? Mi sa Morave bežati nemamo kuda. Mi druge zemlje do ove na Moravi nemamo, a ovu koju imamo valja nam braniti.
– Dok tvoji seljaci Lazare, zajedno sa tobom budu ostavljali kosti po Kosovu, njihovi će mirno da žanju pšenicu.
– Žanju da mogu da Turcima plate harač. Mirno žanju da bi mogli mirno da gladuju. Od takvog se mira moramo braniti. I još nešto, nemojte vi da mi pričate o seljacima. Nije vama ni do seljaka ni do Srbije. Vama je svejedno da li će vam Levač, Braničevo, Tamnava ili Mačva osvanuti sutra u Ugarskoj il’ u Turskoj. Vama je važno da vam je kruna na glavi, zlato u kesi, a sukno u sanducima… Šta je istina ne dokazuje se ovde nego na Kosovu!
/…/
– Mi smo ovde i došli da razgovaramo, vredi li ili ne vredi da se borimo.
– Nije pitanje hoćemo li ili nećemo da se borimo nego hoćemo li ili nećemo da postojimo. A dolaziti Muratu pod čadar i usput mu se klanjati njegovima konjušarima, berberima, kuvarima, konjskim repovima, a samom Muratu ljubiti skut i čizmu. Da li i to za tebe znači postojati?
https://www.youtube.com/watch?v=EAUofWiYYVA
– Bajazit: Kazi sad Lazare ko je pobednik, ti s glavom na panju ili ja s krunom na glavi?
Lazar: Ono sta je za tebe panj, za mene je prag. A što se pobede tiče Bajazite, mi smo se tukli u različitim bitkama. Ti si pobedio u tvojoj, ja u mojoj. Hvala ti gospode što si mi dopustio da me na ovom pragu ozari i ogreje večanj sunčanog dana.
***
Lazar: Život čovekov vredi onoliko koliko je spreman da ga plati.
Bajazit: Ostavi ti te varnice i pahuljice i činjenicama pogledaj u oči. Činjenice bez glave, nogu i ruku leže u krvi po celom Kosovu.
Lazar: Kada uporedim našu pobedu i tvoj poraz.
Bajazit: Poraz, moj?
Lazar: Tvoj poraz Bajazite je u tome sto ne vidiš u čemu je naša pobeda.
Bajazit: Pobeda. Ovo pobeda? Biće da si izgubio mnogo krvi pa ti se muti. Pogledaj okolo sebe po Kosovu. Pa zar je ovo tvoja pobeda Lazare? Jesu li ova trupla po Labu i Sitnici tela pobednika? Ove odsečene ruke i slomljene noge, jesu li to ruke i noge pobednika? A ova glava što s koplja gleda na zemlji sopstvenu trupinu, da nije i to glava pobednika?
Lazar: Jeste Bajazite. Pogledaj dobro da je upamtiš, ne viđa se ovakava glava svakoga jutra. Ako taj život vredi zaista koliko kažeš, zašto ga toliko nije platio i Branković? Vukov ne vredi ali vredi Obilićev. Priđi Bajazite, pogledaj kako je lepa glava kojom se kupuje carstvo nebesko.
Bajazit: Za tu glavu kojom ti kupuješ nebo niko ti ne bi dao ni glavicu luka.
Lazar: Ova glava se ne polaže u grob nego u temelj.
