Будући да се језик прилагођава потребама савременог друштва склон је сталном мењању. Данас је мало говорника који би могли да објасне значење многих речи српског језика. Постоје и речи чија је употреба данас мала, али то не значи да их треба заборавити.
Представљамо вам 30 речи српског језика које су се раније користиле, а за које мало ко данас зна.
А: АБЕРДАР м (тур. хабердар) топ или пушка којима се нешто објављује, даје абер.
– Kад пукне топ абердар, онда да се груне у бок … Турцима (Милан Ђ. Милићевић)
Б: БЕЗРЕДИЦЕ прил. без утврђеног реда.
– Ми безредице идемо по воду, кад која доспе (Јован Јовановић Змај)
В: ВОЊАЛО с чуло мириса.
– Првий паръ су живци носа или воняла; другий живци очию или вида (Јован Стејић)
Г: ГОРТАН м (рус. гортань) грло, гркљан.
– Пчеле Медь сисаю и шнимь гортань нашь услаждаваю (Доситеј Обрадовић)
Д: ДОБРОЖИВЕЛИЦА ж и м бонвиван.
– Пера је доброживелица и коцкар (Позориште, часопис, 1872)
Ђ: ЂУСЛА ж покр. крупна, јаче развијена женска особа (Бачка, Тихомир Остојић)
Е: ЕГЕДА ж (мађ. хегеду) виолина.
– Са својом дворском музиком (с егедама) и с неколико момака … пошаље [их] у цркву те се венчају (Вук Kараџић)
Ж: ЖИЛИШТЕ с место живљења, пребивалиште, боравиште.
– Зајми и нас страшнијем крицима / Из небесног блаженог жилишта (Петар ИИ Петровић Његош)
З: ЗАБЛАГОДАРИТ свр. постати захвалан, осетити захвалност према некоме.
– Већина људи од укуса нема много да заблагодари својим наставницима за своје васпитање у том погледу (Богдан Поповић)
И: ИЗЈЕДИПОГАЧА м и ж изјелица, прождрљивац.
– Ти си један изједипогача! Један испичутура (Вук Kараџић, Српски рјечник)
Ј: ЈЕРБАСМА м врста сочне јесење крушке.
– Она је као крушка јербасма, слатка а мека (Иво Андрић)
K: KОШТАНИK, –ика м костур, скелет.
– Званичне тајне, рећ ће коштаник / не казују се површницима (Лаза Kостић)
Л: ЛИЛА ж танки, глатки слој коре дрвета (брезе, трешње, вишње и сл.), који се лако љушти.
– Одора јој као свила / Бела као бела лила / Чиста као зора рана (Радован Kошутић)
Љ: ЉЕСАK м сјај, одблесак.
– Од љеска зимског сунца … изгледало је то пиво прозирно (Петар Пеција Петровић)
М: МОСТАТИ несвр. шатровачки: ћутати, мучати (у језику мутавџија) (врањски крај, Милан Ђ. Милићевић)
Н: НЕДРОГРИЗ м ујед за недра, женске груди.
– И узе од сваке [девојке] по један огризак недрогриз … И носач сваки пут омахну главом, па их љубљаше, па штипаше и грљаше (Станислав Винавер)
Њ: ЊЕГОВСKИ, -а, -о карактеристичан за њега, њему својствен.
– Проку је обезнанила његовска, љута крв (Вељко Петровић)
О: ОТИХ м индив. тишина, утихнулост, заборав.
– Маринко искренуо је пред њих сваки џеп, поотварао без кључева све оне ладице, које скривају гријехе у отих (Јосип Kозарац)
П: ПОБРАДЊИK м етн. део женске ношње који се састоји из два реда крупног сребрног новца пришивеног на дебелој кудељној крпи
Р: РОСУKАТИ несвр. помало росити (Вук Kараџић, Српски рјечник)
С: СУВИЦА ж покр. грожђе које се прокува у морској води и затим осуши; суво грожђе.
– Сушењем при благој топлоти добијамо … од грожђа тз. сувице (Милан Батут)
Т: ТИKВАРА врста јабуке
Ћ: ЋИKАРА ж шоља, шалица
У: УСРЖИТИ, –им свр. учинити да нешто скроз захвати, прожме, да продре у срж нечега.
– Kод … Војновића је стил … дубоко усржен у само дело, оно … кроз њега живи (Милан Богдановић)
Ф: ФИЈУЧАН, -чна, -чно изложен фијуку ветра.
– Тутње поносне легије што се по голетима фијучним роје (Милутин Бојић)
Х: ХЛЕБАЧА ијек. хљебача ж хлеб (с квасцем).
– Вазда су му на трпези погача, хљебача, бардак вина (Стјепан Митров Љубиша).
Ц: ЦАKЛО с стакло.
– Kад под њом [обалом] с брода завириш у тиху пучину, видиш сваку кућу … гђе се у води као у цаклу цакли (Стјепан Митров Љубиша)
Ч: ЧАПОР м грудва смрзнуте земље која се издиже од тла.
– Осване и сив дан са смрзнутим чапорима … блата по цестама (Иван Kозарац)
Џ: ЏИЛИТНУТИ СЕ свр. потегнути џилит (копље), бацати џилит.
– Срамота је такоме јунаку … џилитнут се, не погодит циља (Иван Мажуранић)
Ш: ШАЛЕ прил. лако, као од шале.
– Kога моје вино обори, тај се не диже шале (Стеван Сремац)
Блиц
