Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave sprovodi projekat reforme inspekcijskog nadzora. Glavni cilj su bolji uslovi poslovanja i smanjenje sive ekonomije u Srbiji.
Reformu inspekcija u Srbiji snažno podržava i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) koja je u saradnji sa NALED-om uspostavila Jedinicu za podršku Koordinacionoj komisiji za inspekcijski nadzor.
Primenom novog informacionog sistema eInspektor ujednačava se rad inspektora, unapređuje inspekcijski nadzor i stvara svojevrsna kartoteka srpske privrede.
Ovaj informacioni sistem je alat u rukama inspektora i olakšava svakodnevni rad. Sadrži potrebne naloge, izveštaje, zapisnike, rešenja, zahteve za pokretanje prekršajnog postupka, prijave za privredni prestup, obrasce akata, pritužbe, što inspektoru omogućava da bolje sagleda slučaj. Pomaže im da se fokusiraju na ono što je zaista problem u oblasti nadzora i budu objektivniji, jer imaju uvid i u nalaze drugih relevantnih inspekcija.
Dragan Pušara, rukovodilac Jedinice za podršku koordinacionoj komisiji za inspekcijski nadzor, rekao je za Politiku, da se sada tačno zna kada se ide u kontrolu,privredni subjekti imaju vremena da se pripreme, a po sačinjavanju inspekcijskog izveštaja dobijaju nacrt za sledeću kontrolu. U slučaju nekih nepravilnosti inspektori na licu mesta otvaraju nalog za vanrednu kontrolu. U vanredne kontrole se kreće po prijavi i po planu vanrednih kontrola privrednih subjekata koji su označeni kao visokorizični.
– U Srbiji 75 odsto privrednih subjekata dobro posluje i poštuje zakone. A prema obavljenim anketama, između 15 i 20 odsto njih bi poštovalo zakone kada bi bili upućeni, kada bi znali kako da ih pravilno primene ili kada se donese neki novi propis koji reguliše njihovu delatnost – navodi Pušara.
Podseća da je 65 odsto privrede 2013. smatralo da je inspekcija ozbiljna prepreka za poslovanje, a danas se samo 12 odsto privrednika tako izjašnjava. Možda najbolji pokazatelj reforme inspekcije jeste smanjenje obima sive ekonomije za pet do šest odsto.
– Intenziviran je rad 11 radnih grupa, koje ujedno predstavljaju i prvi oblik institucionalizovanog dijaloga inspekcija i privrede. Kroz kontinuirane susrete predstavnika privrede sa inspekcijama, inspekcijama se redovno predstavljaju problemi privrede – dodaje Pušara.
U Planu je i da inspekcija sarađuje sa sudovima, što je i preporuka Saveta stranih investitora.
Rekli su o reformi inspekcijskog nadzora:
Branko Ružić – Ministar državne uprave i lokalne samouprave
“Koliko kvalitetno živimo zavisi i od toga da li oni koji proizvode nešto za nas poznaju i poštuju zakon. Na nama u upravi je da obezbdedimo da svi budu dobro informisani, da dobiju savet, ali i sankcionisani ako na bilo koji način ugrožavaju pravo naših građana na kvalitetan život, proizvod i usulge.
Upravo zvog toga smo sa privrednicima i partnerima krenuli u reformu inspekcijskog nadzora.
Danas u Srbiji 43 inspekcije svakdonevno brine o kvalitetu hrane, voda vazduha, nastave, medicinskih usliga, zaštiti životne sredine, fer poslovnom okruženju i o još mnogo toga što zapravo i čini život.
Inspekicje su u poslednje tri godine prošle kroz korenite promene. Nekada su isklučivo kažnjavali savetodavci savesne privrede, dok su kazne usmerene na one koji svesno sa predumišljajem krše propise u nameri da prevare, građane, radnike i državu.
Česte i nekoordinisane posete i do 11 puta godišnje danas su svedene na jedan do dva nadzora. Nekada je nadzor bio nepredvidiv jer se nije znalo šta će inspektor kontrolisati. Danas, zahvaljujući kontrolnim listama, nadzor je transparentan a privrednik tačno zna koje su njegove obaveze i prava u inspekcijskom nadzoru.
Nekada nije postojala gotovo nikakva međusobna komunikacija između različitih službi, a danas imamo jedinstvenu platformu za razmenjivanje podataka o nadzorima, o tome gde je inspektor.
Nekada je bilo nedovoljno inspektora za borbu protiv neregistrovanih subjekata, a danas vršimo nadzor i nad njima.”
“Ponosan sam na smer u kome se naše društvo menja, i kako se unutar njega menjaju i naše inspekcije. Danas su one partner dobre privrede, a kaznenu politiku usmeravamo na one koji su svesno u sivoj zoni i ugrožavaju bezbednost i prava svih nas. Radimo i dalje zajedno sa privredom, civilnim društvom i donatorima jer inspekcije su saveznik dobre privrede i građana”, naglašava ministar Branko Ružić
Dragan Penezić- Direktor regulartornih poslova kompanije”British American Tobacco”
“Transparetnost u postupanju, efikasnost i jednak tretman prema svima su klučni postulati koje privrednici očekuju od inspekcijskih organa.
Veoma je pozitivno da poslovanje privrede više ne otežavaju česte posete različitih inspekcija, koje su neretko tražile i proveravale praktično iste informacije za šta je uvek bilo potrebno angažovati određene resurse i obezbediti vreme i ljude.
Zahvaljujući kontrolnim listama nema više nejasnih i skrivenih zahteva inspktora, tako da smo zadovoljni što privreda ima bolji tretman kod inspekcija, a što se naše odgovorno i fer poslovanje ceni i poštuje.
I na kraju, dobro je da znamo da inspektori nisu više samo kontrolni organi, već sve više imaju i savetodavnu ulogu.”
Dragoman Paunović – Predsednik Mreže inspektora Srbije
“Nisu se ni inspektori dobro osećali u ulozi nekog ko je zakonom obavezan da stalno kažnjava. I zato su promene pristupu koje je donela reforma veoma dobre. Danas je od kazne važnije da privreda razume i na pravi način primeni propis, jer jedino na taj način možemo pospešiti privatni sektor koji je ključan za dobrobit celog društva. Postoji i koordinacija i razmena informacije između različitih službi što nama mnogo olakšava rad, a posle dugo, dugo vremena neko se brine i o našim kapacitetima i o statusu.
Zbog svega ovoga, privreda i građani sve više prepoznaju nas inspektore kao profesionalce.”
Milan Stefanović – Savetnik za inspekcijiski nadzor Naled
“Najveći izazov u sprovođenju reforme je bila koordinacija više od 40 inspekicija što je prevaziđeno formiranjem jedinice za podršku koordinacione komisije za inspekciji nadozor pri Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Jedinica uz podršku Naleda i Evropske banke za obnovu i razvoj od juna 2017 godine koordinira rad 11 grupa u oblastima u kojima predstavnici privrede i inspekcije drugih državnih oragana udružuju snage na rešavanju ključnih problema kao što su nedozvoljena trgovina, rad na crno, nelgalna gradnja, nebezbedan prevoz, nebezbedna hrana i druge bitne oblasti.”
Jelena Ćirković- Evropska banka za obnovu i razvoj
“Važno je da Srbija napreduje sa primenom evropskih standarda u raznim oblastima, a inspekcije su bitna karika u sistemu koji to obezbeđuje. Evropska banka za obnovu i razvoj aktivno podržava reformu inspekcijskog nadzora već dve godine, jer ona približava Srbiju evropskim vrednostima i doprinosi promeni kolektivne svesti, gde se na izgradnji uspešnijeg i pravednijeg društva mora raditi zajedno.”
