Реформа инспекцијског надзора: Све ефикаснија сарадња инспектора и привредника

Министарство државне управе и локалне самоуправе спроводи пројекат реформе инспекцијског надзора. Главни циљ су бољи услови пословања и смањење сиве економије у Србији.
Реформу инспекција у Србији снажно подржава и Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) која је у сарадњи са НАЛЕД-ом успоставила Јединицу за подршку Координационој комисији за инспекцијски надзор.
Применом новог информационог система еИнспектор уједначава се рад инспектора, унапређује инспекцијски надзор и ствара својеврсна картотека српске привреде.
Овај информациони систем је алат у рукама инспектора и олакшава свакодневни рад. Садржи потребне налоге, извештаје, записнике, решења, захтеве за покретање прекршајног поступка, пријаве за привредни преступ, обрасце аката, притужбе, што инспектору омогућава да боље сагледа случај. Помаже им да се фокусирају на оно што је заиста проблем у области надзора и буду објективнији, јер имају увид и у налазе других релевантних инспекција.
Драган Пушара, руководилац Јединице за подршку координационој комисији за инспекцијски надзор, рекао је за Политику, да се сада тачно зна када се иде у контролу,привредни субјекти имају времена да се припреме, а по сачињавању инспекцијског извештаја добијају нацрт за следећу контролу. У случају неких неправилности инспектори на лицу места отварају налог за ванредну контролу. У ванредне контроле се креће по пријави и по плану ванредних контрола привредних субјеката који су означени као високоризични.

– У Србији 75 одсто привредних субјеката добро послује и поштује законе. А према обављеним анкетама, између 15 и 20 одсто њих би поштовало законе када би били упућени, када би знали како да их правилно примене или када се донесе неки нови пропис који регулише њихову делатност – наводи Пушара.

Подсећа да је 65 одсто привреде 2013. сматрало да је инспекција озбиљна препрека за пословање, а данас се само 12 одсто привредника тако изјашњава. Можда најбољи показатељ реформе инспекције јесте смањење обима сиве економије за пет до шест одсто.

– Интензивиран је рад 11 радних група, које уједно представљају и први облик институционализованог дијалога инспекција и привреде. Кроз континуиране сусрете представника привреде са инспекцијама, инспекцијама се редовно представљају проблеми привреде – додаје Пушара.

У Плану је и да инспекција сарађује са судовима, што је и препорука Савета страних инвеститора.

Рекли су о реформи инспекцијског надзора:

Бранко Ружић – Министар државне управе и локалне самоуправе

“Колико квалитетно живимо зависи и од тога да ли они који производе нешто за нас познају и поштују закон. На нама у управи је да обезбдедимо да сви буду добро информисани, да добију савет, али и санкционисани ако на било који начин угрожавају право наших грађана на квалитетан живот, производ и усулге.
Управо звог тога смо са привредницима и партнерима кренули у реформу инспекцијског надзора.
Данас у Србији 43 инспекције свакдоневно брине о квалитету хране, вода ваздуха, наставе, медицинских услига, заштити животне средине, фер пословном окружењу и о још много тога што заправо и чини живот.
Инспекицје су у последње три године прошле кроз корените промене. Некада су исклучиво кажњавали саветодавци савесне привреде, док су казне усмерене на оне који свесно са предумишљајем крше прописе у намери да преваре, грађане, раднике и државу.
Честе и некоординисане посете и до 11 пута годишње данас су сведене на један до два надзора. Некада је надзор био непредвидив јер се није знало шта ће инспектор контролисати. Данас, захваљујући контролним листама, надзор је транспарентан а привредник тачно зна које су његове обавезе и права у инспекцијском надзору.
Некада није постојала готово никаква међусобна комуникација између различитих служби, а данас имамо јединствену платформу за размењивање података о надзорима, о томе где је инспектор.
Некада је било недовољно инспектора за борбу против нерегистрованих субјеката, а данас вршимо надзор и над њима.”

“Поносан сам на смер у коме се наше друштво мења, и како се унутар њега мењају и наше инспекције. Данас су оне партнер добре привреде, а казнену политику усмеравамо на оне који су свесно у сивој зони и угрожавају безбедност и права свих нас. Радимо и даље заједно са привредом, цивилним друштвом и донаторима јер инспекције су савезник добре привреде и грађана”, наглашава министар Бранко Ружић

Драган Пенезић- Директор регуларторних послова компаније”British American Tobacco”

“Транспаретност у поступању, ефикасност и једнак третман према свима су клучни постулати које привредници очекују од инспекцијских органа.
Веома је позитивно да пословање привреде више не отежавају честе посете различитих инспекција, које су неретко тражиле и проверавале практично исте информације за шта је увек било потребно ангажовати одређене ресурсе и обезбедити време и људе.
Захваљујући контролним листама нема више нејасних и скривених захтева инспктора, тако да смо задовољни што привреда има бољи третман код инспекција, а што се наше одговорно и фер пословање цени и поштује.
И на крају, добро је да знамо да инспектори нису више само контролни органи, већ све више имају и саветодавну улогу.”

Драгоман Пауновић – Председник Мреже инспектора Србије

“Нису се ни инспектори добро осећали у улози неког ко је законом обавезан да стално кажњава. И зато су промене приступу које је донела реформа веома добре. Данас је од казне важније да привреда разуме и на прави начин примени пропис, јер једино на тај начин можемо поспешити приватни сектор који је кључан за добробит целог друштва. Постоји и координација и размена информације између различитих служби што нама много олакшава рад, а после дуго, дуго времена неко се брине и о нашим капацитетима и о статусу.
Због свега овога, привреда и грађани све више препознају нас инспекторе као професионалце.”

Милан Стефановић – Саветник за инспекцијиски надзор Налед

“Највећи изазов у спровођењу реформе је била координација више од 40 инспекиција што је превазиђено формирањем јединице за подршку координационе комисије за инспекцији надозор при Министарству за државну управу и локалну самоуправу.
Јединица уз подршку Наледа и Европске банке за обнову и развој од јуна 2017 године координира рад 11 група у областима у којима представници привреде и инспекције других државних орагана удружују снаге на решавању кључних проблема као што су недозвољена трговина, рад на црно, нелгална градња, небезбедан превоз, небезбедна храна и друге битне области.”

Јелена Ћирковић- Европска банка за обнову и развој

“Важно је да Србија напредује са применом европских стандарда у разним областима, а инспекције су битна карика у систему који то обезбеђује. Европска банка за обнову и развој активно подржава реформу инспекцијског надзора већ две године, јер она приближава Србију европским вредностима и доприноси промени колективне свести, где се на изградњи успешнијег и праведнијег друштва мора радити заједно.”