О славној погибији Стевана Синђелића сви знамо, међутим, кроз историју мало се причало о његовом наследнику кнезу Милосаву Здравковићу Ресавцу.
Милосав Здравковић рођен је у ресавском селу Брестово. Учествовао је и у Првом и у Другом српском устанку, где је показао велику храброст и пожртвованост. Један је од преживелих учесника боја на Чегру, а након погибије Стевана Синђелића постао је ресавски старешина-војвода, а од 1815. и кнез ћупријске нахије.
Милош Савчић најбогатији човек у Европи свог времена и први човек Београда потекао је из Свилајнца
Иако је неко време био “десна рука” кнеза Милоша Обреновића и члан Државног савета Кнежевине Србије, Ресавац је учествовао у готово свим побунама против кнеза, а у исто време радећи за њега, због чега је и изгубио поверење кнеза.
После 18 година Ресавац је премештан у Ћуприју, па Крагујевац и Београд.
Ресавцу се приписује заслуга за велики напредак Ресаве и Свилајнца крајем 19. века. За време његове владавине 1825. године у Свилајнцу је основан Магистрат – окружни суд за целу ћупријску нахију, а затим и болница. Трговина и занатство је било у наглом порасту, а становници из разних, још неослобођених крајева Србије хрлили су у Ресаву, како би започели живот испочетка.
Међутим, и поред свих погодности које је народ имао, Ресавац је био далеко од омиљене личности у селима Ресаве и Ћупријској нахији.
Обичан народ сматрао га је за окрутног човека и зулумћара, чији зулум није могао да се издржи, те су многи због тога одлазили у хајдуке.
Иако под сталним претњама да “ако ли се који макне у Крагујевац Господару на тужбу, главу ћу му одсећи”, због великог кулука који им је наметнуо сеоски кметови су тражили од књаза заштиту народа “зарад великог кулука што наши очеви, дедови и прадедови нису запамтили…”
Неретко су поданици Ресавца убијали и пљачкали сиротињу која је морала да плаћа дажбине као за време Турака: девет врста пореза у новцу и шест пореза у земаљским производима, плус царински и превозни, варошки и општински кулук.
По угледу на Ресавца, и старешине среза ресавског су додатно пљачкале народ, а у Магистрату окружног суда у Свилајнцу “суди се само по миту”.
Црква Светог Николе у Свилајнцу један од најстаријих споменика културе изграђен у ослобођеној Србији
Феликс Каниц у својој књизи “Србија” бележи “да је Милосав при наплаћивању пореза у срезу нагомилао такво имање да је постао готово исто као и кнез Милош”.
Ресавац је поседовао велика имања, ливаде, пашњаке, шуме, воденице, дућане и много златника и новца.
Умро је и сахрањен 1854. године у порти цркве Свети Никола у Свилајнцу.
Милосав Здравковић Ресавац сврстан је међу знамените Србе, а његов лик и дело потпуно је осветљено у монографији професорке Десанке Стаматовић, такође, пореклом из Свилајнца.
Остала је легенда како је Ресавац, када се родио први Милошев син, на повојницу послао колевку од чистог сребра.
Данас у Брестову, родном селу Милосава Здравковића Ресавца, не живи ниједна фамилија са овим презименом. Ни најстарији људи не сећају се да су њихови преци некада причали о славном мештанину, ни о месту где је била кућа Здравковића.
ОПАНАК/НОВОСТИ
