Srpska pravoslavna crkva 21. septembra slavi rođenje Presvete Bogorodice, ili kako se u našem narodu još naziva – Mala Gospojina.
Ovaj praznik spada u red najvećih Crkvenih praznika.
Sveta Deva Marija rođena je u Nazaretu, od ostarelih i pravednih roditelja Joakima i Ane. Po ocu bila je od carskog roda Davidovog, a po majci od roda prvosvešteničkog, Aronovog. Zbog toga već, samim svojim rođenjem, najavljivaše da će u budućnosti biti izabrana kao Bogomajka.
Sveti Joakim i Ana behu već ostareli i nisu mogli da imaju poroda, te su se molili u plaču da obraduje njihovu starost jednim čedom. Svemogući i svevideći Bog obradova ih, ne samo ovozemaljskom radošću, nego i večnom radošću. Darovaše im samo jednu ćerku, a Ona kasnije samo jednog Sina, ali Sina Božijeg.
Posle tri godine od rođenja, Marija je odvedena u hram Jerusalemski, a od sedme je živela u atmosferi bogosluženja, uz molitvu, ručni rad i čitanje Svetog pisma. Kasnije se vraća u Nazaret gde prima blagovest od sv. arhangela Gavrila da će roditi Sina Božijeg, a na četrdeseti dan po rođenju Hristovog odnela ga je u hram.
Kako opisuju jevanđelja, Presveta Bogorodica Marija je provela 30 godina u Nazaretu. Hrista je pratila na putu do raspeća. Posle njegovog vaznesenja, živela je još 24 godine, lečila bolesne, pomagala sirotinji i udovicama. Prema predanju, kada je položena u grob, postala je nevidljiva.
Pročitajte kome je u narodu posvećen i kako se proslavlja:
Praznik je najviše posvećen majkama i deci, tj. rađanju, uopšte. Jesenje svadbe u Srbiji, od davnina, počinjale su od Male Gospojine. U poljoprivredi, Mala Gospojina je označavala vreme kada se počinjalo sa oranjem i setvom ozimih useva.
Veruje se da bilje ubrano između Velike i Male Gospojine ima posebna lekovita svojstva, a da jaja iz toga perioda mogu cele godine ostati sveža pa se zato ostavljaju za nasad; pilići izleženi u ove dane biće dobre nosilje. Mnoge porodice slave Malu Gospojinu kao svoju Krsnu slavu.
Mala Gospojina u Šumadiji smatra se velikim praznikom i slavom. Domaćini koji ne slave slavu, odlaze sa porodicom svečano obučeni na mnogobrojne sabore i vašare, koji se održavaju oko crkava, odnosno u crkvenim portama. Ovaj dan je dobar za održavanje svadbi i veridbi. U Glamočkom polju održava se veliki stočni vašar. Najveći vašari u Srbiji su u Negotinu i Šapcu, s tim što vašar u Negotinu ima vrlo dugu tradiciju.
Veruje se da kada je o ovom prazniku vedro, da će nam se sunce smešiti tokom jeseni i zime.
Nek je slavarima SREĆNA SLAVA, a svima na spasenje!
