Ташмајдански парк у Београду многи препознају по Цркви светог Марка, заборављајући да се одмах до ње налази још једна богомоља од историјског значаја. Руску цркву, посвећену Светој Тројици, после Октобарске револуције 1917. године подигли су руски прогнаници, као привремени објекат, будући да су очекивали да ће се са генералом Врангелом ускоро запутити у домовину. 1924. захваљујући финансијској помоћи српске државе и породице Карађорђевић, један руски архитекта постао је заслужан за данашњи изглед овог храма.
За руску светињу на Ташмајдану заслужан је Валериј Сташевски, угледни архитекта, који је са многим руским стручњацима и белогардејцима емигрирао у Краљевину СХС. Имао је око 40 година када је емигрирао и као велики стручњак одмах је добио посао у Министарству грађевинарства. Њему можемо да захвалимо на Клубу љубитеља веслања на Ади Циганлији, на Клубу чиновника Народне банке на Топчидеру, Дому руских војних инвалида на Вождовцу… У Историјском архиву Београда налази се више од хиљаду пројеката овог славног архитекте.
Занимљиво је и шта су белогардејци положили у темеље њихове светиње на Ташмајдану…
У темељ цркве Свете Тројице белогардејци су положили грумен руске земље као највећу светињу коју су понели са собом у изгнанство. Овим поступком начинили су храм својим домом и местом у којем ће увек налазити мир.
Храм је освештан 26. децембра 1924. године, а том обреду присуствовао је и вођа белогардејских емиграната генерал барон Врангел. Пет година касније, он је и сахрањен у улазу у цркву, а његов гроб у мермеру и данас се налази у овом храму.
У храму Свете Тројице налазиле су се и војне заставе Наполеона и Турака које су биле ратни плен руске војске. Године 1944. враћене су у Русију.
У цркви Свете тројице налази се и шал царевића Алексеја Романова који су му сестре исплеле док је још био у мајчиној утроби. Дечак је био веома везан за шал који је био симбол сестринске љубави и свих 13 година свог живота ретко се одвајао од њега. На непознате начине шал је преко САД дошао до Аустралије и то у руке дворске даме Романових, Тамаре Вентура-Ладушке која га је поклонила београдском храму Свете Тројице.
Данас се део шала Светог Мученика Царевића Алексеја чува у стаклу у цркви како би верници могли да га целивају, а сваког 17. јула држи се и служба којом се Романовима одаје почаст.
Црква свете Тројице претрпела је озбиљну штету током бомбардовања 1999, али њено реновирање завршено 2007.
Године 2013. храм је посетио патријарх московски и све Русије Кирил, приликом обележавања 1700 година Миланског едикта.
Dnevno.rs
