Светлана Стојановић, пореклом Московљанка, одлучила је да се из Русије пресели у ресавски крај, вотку замени шљивовицом, руску салату – српском и све то у селу Двориште крај Деспотовца.
У Парку минијатура у Деспотовцу Светлана посетиоцима казује приче о најлепшим српским манастирима. А ево и како је ова Московљанка заволела српски језик, српске иконе и Србију.
„Била сам пре 12 година на мору у Црној Гори и мени се свидео српски језик и почела сам да га учим, узимала сам приватне часове. Нашла сам наставницу српског језика са којом сам почела да учим српски језик и због најбоље комуникације и знања био ми је потребан неко са ким бих могла да комуницирам и преко интернета. И тако сам упознала свог будућег мужа“, објашњава Светлана Стојановић како је стигла у Србију.
Одлука да остави посао полицијског инспектора у Москви и пресели се у Србију, многе је изненадила.
„Тата је баш био изненађен. Попио је мало вотке и каже ми: ‘Па, како си то одлучила, да ли је то могуће?’ Ја кажем: ‘Могуће је, живот је чудо!’ И решила сам и отишла сам из Москве на село српско, и ето… живим овде са фамилијом у ресавском крају у селу Двориште“, препричава Светлана.
Србија ју је, каже, одушевила. Први пут је пробала кајмак и шљивовицу, скијала на Златибору и срела Емира Кустурицу, за чије је име једино чула у Русији.
Уз све то, ова необична Московљанка зна и најневероватније чињенице о српским манастирима и црквама. Већ две године ради као кустос у Парку минијатура у Деспотовцу. У ресавском крају живи већ осам година. У потрази за послом наишла је на некадашњег рудара Миленка који је са породицом основао Парк минијатура. Српске манастире почела је истражује много раније.
„Неколико пута сам била у Кремљу. Тамо има неки архангелски сабор, и кад сам ушла и погледала фреске, са нашим руским краљевима и царевима видела сам да имају две фреске. На једној је цар Лазар, а на другој је Свети Сава са својим оцем Стефаном Немањом. И то ми је било чудно и занимљиво зашто се фреске српских светаца налазе у нашем руском манастиру“, каже Светлана.
Посетиоце често заинтересује како је Рускиња постала српски кустос. Али баћушке у Деспотовцу чека још једно изненађење.
На 30 ари, у Парку минијатура налази се 27 српских цркава и манастира и само једна руска црква. То је црква Васкрсења Христовог из 17. века и налази се у близини Москве.
Све макете су рађене по оригиналним плановима, а Грачаница је прављена чак осам месеци. Зна Светлана и многе занимљивости и о српским светињама.
„Једна занимљива прича односи се, на пример, на манастир Хиландар на Светој гори. Он има највећу територију преко 3.000 хектара, е, онда ја посетиоцима испричам зашто баш српски манастир. Има на Светој гори више од 20 манастира, ал зашто баш он има највећу територију. Или знамо на пример за Белог анђела, али не знају многи за Плавог анђела, он се налази у цркви Светог Ахилија у Ариљу и мења своју боју у зависности од времена“, препричава нам кустос само неке од занимљивости.
Али, Светлана није обичан кустос. Она оживљава и српску традицију. Обожава српску ношњу, израђује сувенире и иконе. Ни српска кухиња јој није страна – зна да савије сарму и направи козји сир.
РТС
