Srpska pravoslavna crkva i vernici danas praznuju Sabor Svetog Arhangela Gavrila, i njegovo javljanje kroz istoriju.
Crkva je od davnina odredila da se prvi dan posle Blagovesti praznuje sabor Arhangela Gavrila, blagovesnika radosti.
Na taj način odaje se poštovanje onome koji je poslužio tajni ljudskog spasenja. Jedan je od sedam velikih anđela najbližih prestolu Gospoda. Smatra se vesnikom tajni Božjih.
Često je slavljen svetac. Narod ga smatra zaštitnikom ljudi i stoke od vremenskih nepogoda, pa je česta zavetna i slava stočara.
Za sveca su vezni mnogobrojni običaji. Devojke ne uzimaju ručne radove u ruke, ali za muškarce je ovo najbolji dan za mobu.
U Bosni ga slave i kao “Volujskog sveca”, sa čime se slažu i u Takovskom kraju, gde je po verovanju jednom seljaku, pojenjem grla na sedam izvora, izlečio bolješljivu stoku.
Svetom arhangelu Gavrilu je dobro da se mole nerotkinje, jer se veruje da on donosi “blage” i lepe vesti.
Sabor Svetog arhangela Gavrila slavi se dva puta godišnje – na današnji dan i 26. jula po novom kalendaru, kao letnji Aranđelovdan.
Ustanovljen je na Svetoj Gori u devetom veku povodom javljanja arhangela Gavrila u keliji kod Koreje, gde je prstom na kamenu ispisao pesmu Bogorodici.
Freska arhangela Gavrila u srednjovekovnom manastiru Mileševa poznata kao Beli anđeo jedna je od najlepših i najbolje očuvanih i proglašena je za sliku prošlog milenijuma.
Republika
