Саборна црква Светог Димитрија: Велелепна грађевина која носи име заштитника Сремске Митровице

У самом центру Сремске Митровице смештена је црква која је посвећена Светом великомученику Димитрију. Ова верска грађевина је позната и под називом „Велика црква“ и представља највећи богослужбени православни храм у Сремској Митровици.

Град Светог Димитрија

Током историје, на темељима срушеног Сирмијума, давне 1180. године, Византија је предала град Краљевини Угарској. Она подиже нови средњовековни град и даје му име Civitas Sancti Demetrii, што у преводу значи град Светог Димитрија и то по градском патрону погубљеном у Сирмијуму мученику Светом Димитрију.

Почетком ХVI века град пада под османлијску власт и тада почиње развој Митровице као турске касабе. У том периоду ово место је било познато као Шехер-Митровица или турски Dimitrofçe.

У току 1718. године Пожаревачким миром Митровица постаје део Хабзуршке монархије којим Србија добија одређене привилегије. Тада се први пут јавља модификовано српско име за град само без првог слова ”Д” – Митровица.

Сремска Митровица

Храм Светог Димитрија

Изградња верске грађевине која данас са поносом носи име Светог Димитрија започела је 1791. године и трајала је све до 1794. године, када је и освештана.

Црква је првобитно била посвећена Светом Стефану, што се променило 1997. године од када је краси име заштитника Сремске Митровице.

Објекат је подигнут донацијама православних верника. У првим деценијама XIX века извршено је потпуно декорисање цркве.  Дрворезбарске радове је 1810. године извео истакнути уметник Марко Вујатовић, док је коју годину касније Арса Теодоровић реномирани мајстор тог времена урадио иконостас. Посебно место у цркви заузима икона Светог Иринеја на којој је приказана сцена његовог погубљења.

Нажалост крајем XIX века у једном пожару унутрашња декорација цркве је у великој мери оштећена и сва обнављања која су следила током година нису успела да врате иконама некадашњи сјај.

Пред обележавање два века од постојања цркве урађена је потпуна обнова цркве. Уследиле су обнова фасаде, реконструкција икона и мобилијара, док је торањ храма обложен новим бакарним лимом.

Данас се може рећи да је црква задржала свој првобитни изглед и сјај који је имала и када је изграђена.

 

 

Народно веровање: Шта да урадите на Врбицу и Цвети да бисте били здрави и лепи

На Лазареву суботу, или другачије- Врбицу, некада су ђаци...

Искористите јединствену прилику: Закупите локал на београдским пијацама!

Овом приликом обавештавамо јавност да је  ЈКП „Београдске пијаце“...